Хашим Тачи: Понуда Владе Косова Србима са севера је изузетно великодушна

У сусрет петој годишњици независности Косова која се обележава 17. фебруара, "косовски премијер" Хашим Тачи разговарао је са новинаром РСЕ Зијадином Гасхијем. Интервју приредила Амра Зејнели.

Међународни представници су оценили да ће наредна два месеца бити одлучујућа када је у питању процес разговора са Србијом. Каква су ваша очекивања и какав може бити исход овог дијалога?

До сада смо одржали четири састанака са премијером Дачићем, уз посредство баронесе Кетрин Ештон. Могу слободно рећи да су састанци били продуктивни и конструктивни. Желим да верујем да ће следећи састанак, а посебно након састанка председника, госпође Јахјаге и господина Николића, бити одржан у новом духу. Састанак који ће се десити у блиској будућности представља и ново поглавље у процесу нормализације односа између државе Косова и Србије.

Очекујем интезивирање овог процеса који ће донети и резултате, а како би дефинитивно дошло до нормализације ситуације на северу Митровице, до гашења и удаљавања безбедносних структура Србије из тог дела. Та одговорност је директно на премијеру Србије, дакле Дачићу.

Што се наше стране тиче ми ћемо представити нашу позитивну понуду за Србе на северу, како би се они интегрисали у нов косовски живот, у будући Парламент Косова и у централне и локалне институције. Радимо на стварању бољих услова за трансформацију или интеграцију образовних и здравствених структура, у складу са Уставом и законима Косова.

Неколико пута је речено да Приштина треба имати понуду за север Косова, како би се осигурала интеграција српске заједнице и општина на северу. О чему се конкретно ради и каква може бити понуда владе?

Срби на Косову или једна етничка заједница на Косову уживаће једнака права на целој територији. Неће постојати етничке групе са правима двоструких стандарда за заједнице, а то неће важити ни за Србе. Наша понуда је изузетно великодушна, у складу је са Уставом и законима Косова, са европским стандардима. Грађани на северу су 13 година били под преваром Београда, и то захтевима за поделу Косова, али тај сан Србије је угашен једном заувек 25. јула 2011. Сада, ту превару грађана на северу, Влада Косова, ја као премијер земље, имам за обавезу да постепено претворим у наду, како би се они интегрисали у нов демократски живот, организовали слободне изборе за четири општине на северу, и како би имали легитимно руководство.

Почнимо тиме што ћемо преко развојног фонда инвестирати у инфраструктуру и променити живот грађана у том делу набоље. Потребан нам је правосудни систем у складу са европским стандардима и Уставом и законима Косова, као и интеграција грађана у све косовске институционалне механизме - у образовање, здравство, јавне услуге, полицију, Безбедносне снаге Косова, а како бисмо изградили демократске, мултиетничке и функционалне институције на сваком кораку територије Републике Косово.  

Ми ћемо поштовати и сва права која произилазе из наших обавеза, из међународних споразума, као и право легитимног интересовања Србије за српске грађане на Косову. Желим да верујем да ће се овај процес дијалога у Бриселу окончати нормализацијом међудржавних односа Косова и Србије, отварајући тако један нови процес добросуседства који је до сад недостајао.

Узимајући у обзир противљење са којима су се косовске институције суочавале када је у питању простирање владавине закона на северу, да ли очекујете да ће доћи и до једног привременог решења на северу на основу којег ће међународна заједница имати главну улогу, а све то до нормализације стања у том делу земље?  

Стање на северу се разликује од осталог дела Косова. У питању је неподношљиво стање и за њега је потребно брзо и право решење. То решење мора да буде у складу са Уставом Косова и тако ће и бити, и неће бити решења за која се неки залажу, или пак Београд. Косово је једно и јединствено. Ми ћемо увек подржавати процес интеграција, а ни у ком случају нећемо подржати процес изолације.

Да ли ћете интегрисати српске паралелне институције у институције које би произашле на следећим изборима?

Ми ћемо присвојити структуре образовања, здравства и јавних услуга, али истовремено не претендујемо да наметнемо вођство на северу. Грађани у том делу треба да имају права да сами изаберу своје лидере. Позваћемо и ОЕБС да организује и управља овим процесом како би био што поузданији.

За пар дана Косово ће обележити петогодишњицу од проглашења независности. Где је Косово данас, пет година касније?

Пет година касније Косово је другачије. Косово је поштован међународни субјективитет. Независност је признало око 100 држава. Косово је учлањено у Светску банку, Међународни монетарни фонд и Европску банку за обнову и развој и у току су процеси учлањења у регионалне и међународне институције. Учињени су важни кораци у економском развоју, и стога је на Косову сваке године био забележен економски раст од 4 одсто. Отворена су и нова поглавља за ново, демократско и европско Косово. Ових пет година су биле године успеха, а то су проценили грађани али и међународна заједница. Најбољи пример тога је окончање надгледања независности, када је цела међународна заједница оценила да је Косово учинило напредак како би му се пружило поверење у наредним корацима ка европској перспективи. Наравно да је потребно још рада јер смо наследили не тако добру економску ситуацију. Независност Косова је послала добру поруку да је ово земља мира, стабилности и суживота, истовремено и одраз регионалне сарадње и европске перспективе за цео регион. Али, свесни смо да морамо радити још, не само на политичком и дипломатском пољу, већ и на економском, у области владавине закона, борбе против корупције и организованог криминала и осталих негативних појава.

У уторак сте одржали састанке са делегацијом Европске комисије о процесу визне либерализације. Нису дате велике наде да ће се Косовари у блиској будућности слободно кретати у земљама ЕУ.

Кашњење Косова ка визној либерализацији нема техничке већ политичке разлоге, и те препреке леже у Бриселу, с обзиром да не постоји јединство међу чланицама о статусу Косова. Ово кашњење Брисела је неправдено у односу са Косовом. Ми смо се третирали као грађани другог реда и у бившој Југославији, а не желим да верујем да се тако нешто може десити и од стране ЕУ. Нас је око 2 милиона грађана, ми признајемо и разумемо Европу, и најмлађи смо Европљани, и неправедно каснимо за слободним кретањем у земљама ЕУ. У рекордном року смо спровели потребне стандарде и критеријуме али нема оправдања да за Косово постоје двоструки стандарди у односу на остале земље које су прошле исти овај процес.

(Радио Слободна Европа)