Гојко Божовић: Режим је направио стање у којем се не осећају добро ни он сам, ни грађани Србије. Од демократије није остао камен на камену

Писац и један од оснивача ПроГласа Гојко Божовић изјавио је данас да за тринаест година режима Александра Вучића у Србији "није остао камен на камену од демократије".

Божовић је агенцији Бета казао да упоредо с великим народним протестним покретом, режим покушава да укине последње трагове институционалног поретка у земљи.

"Од крхке демократије, а другачија није ни могла настати за дванаест година на развалинама Милошевићевог режима, Србија је стигла до ауторитарне репресије. За само тринаест година режим је направио стање у коме се не осећају добро ни он сам, ни грађани Србије. То стање није ни природно, ни подношљиво, ни одрживо. Када се на такав начин суоче режим и већински део друштво, онда је једини могући исход да се повуче режим", истакао је.

Према његовим речима, грађани Србије више немају где да се повуку, а повратак у поредак страха и лажи, какав је владао до пре годину дана, очигледно више не желе да прихвате.

Од свега што је обећао, додао је, режим је испунио само једно: променио је Србију, а поправке тог стања у неким аспектима трајаће дуже него што је трајао Вучићев режим.

Навео је да су од политичких и економских последица режима, још поразније друштвене последице, јер је режим је разорио моралне основе друштвене егзистенције.

"У новије време режим се више и не труди да одржи привид државне власти. Паравојно утврђење усред Београда то најбоље показује. Власт која је толико захтевала да се нађе у историји уопште не мора да брине: остаће у народном памћењу и у историјским списима као власт која је је упропастила све чега се дохватила, која није презала ни од чега да одржи и продужи свој опстанак, која се толико мешала у приватне животе обичних људи да се не може наћи сличан пример у националној историји у којој нису били ретки ни живописни владари, ни необичне управе", оценио је Божовић.

"Обећали су борбу против корупције: завршавају у највећој корупцији у историји Србије. Обећали су модернизацију: завршавају у репресији. Обећали су градњу: завршили су у уградњи, а грађевине падају или су склоне паду. Културна политика се претворила у режимску културу и партијски фолклор", рекао је.

Божовић сматра да је режим изгубио легитимитет и на демократским и на националним темама.

"Режим се сада окренуо голој сили, тражећи у њој последње уточиште. Из тога избора проистекла је друштвена и политичка ситуација којој сведочимо после 15. марта. Од тог дана траје безуспешни покушај режима да обнови поредак страха у Србији. За мање од пола године режим је против побуњеног друштва употребио сонично оружје и бојни ЦН гас. Ухапшене су и пребијене стотине људи. На улицама српских градова су припадници и војних и полицијских јединица претили оружјем голоруким грађанима, док употреба прекомерне силе постаје једини облик комуникације режима с незадовољним друштвом", казао је.

Указао је да су нека хапшења више личила на отмице, а претње полиције ухапшеним студенткињама и студентима "неретко су подсећале на злогласне епизоде јужноамеричких диктатура".

"Слика с улица градова на којима десетине полицајаца пребијају тек пунолетне дечаке који леже на коловозу, или слика младића кога на очеву сахрану воде везаног, у букагијама, не могу оставити никога равнодушним, нити смеју бити заборављене док траје ово друштво као слика режима посрнулог у голо насиље. Слика ухапшених студената који клече везани, глава окренутих зиду, у полицијском објекту, док иза сваког од њих стоји по један полицајац, није виђена у Србији од доба окупације у Другом светском рату", рекао је Божовић.

Коментаришући увођење полиције у политички живот и у друштвена питања, Божовић је казао да тиме режим не постиже ефекат за којим је тежио.

"Режим не показује силу, већ страх и немоћ. Полицијом се не може решавати политичка криза, али се може продубљивати", оценио је.

Он је подсетио да је од почетка протеста побуњено друштво је имало три понуде за "однарођени режим".

"То је најпре био захтев за брзу и непристрасну истрагу новосадске трагедије и пада надстрешнице. Потом је то био захтев за привремену прелазну владу. Када је и тај захтев одбијен, побуњено друштво је упутило режиму трећу понуду: захтев за расписивање избора. Све три понуде су по свом карактеру компромисне и на најбољи начин показују мирну и ненасилну природу студентског и народног протеста", казао је.

"Захтев за непристрасном истрагом је уистину минималан захтев, али режим, престрављен да би се тако отворила Пандорина кутија безобалне корупције, ни на то није пристао. Привремена прелазна влада је својим транзиционим карактером уважавала интересе свих актера и била пут да се стабилизује стање у друштву на путу према изборима с елементарним условима. Захтев за изборе подразумева могућност различитих изборних исхода, али режим боље од икога другога зна колико је неповратно промењено расположење у друштву и колико се такав губитак легитимитета више не може надокнадити ни изборним инжењерингом", објаснио је Божовић.

На другој страни, рекао је, режим грађанима Србије прети грађанским ратом.

"То је једина понуда режима: или наша неограничена власт, или грађански рат. Отуда провала насиља и полицијске бруталности. Режим тражи подршку и на Истоку и на Западу, јер нема подршку у Србији. Ми имамо посла с режимом који је спреман на све у одбрани власти без легитимитета и који је у потпуности равнодушан према интересима друштва. То је први елемент наше једначине", оценио је.

Према његовим речима, одговор на такав изазов режима може бити један, "који се већ више од десет месеци види на улицама и трговима Србије".

"То је свеобухватан и децентрализован, масован и миран протестни покрет који се не залаже за разлике и ексклузивности, већ за обнову демократије, обнову институционалног поретка, обнову уређеног и стабилног друштва у Србији", закључио је Божовић.

(Бета)