Гардијан: Трампов мировни план на ивици опстанка и може бити "пропасти" због два недефинисана проблема

Две године смрти и разарања у Гази окончане су након што су Израел и Хамас прихватили Трампов мировни план од 20 тачака.

Прекид ватре је на снази. Хуманитарни камиони су почели да улазе. Талаци и затвореници се размењују. Израел је започео прву фазу повлачења са територија које контролише, а према Трамповом плану, његове трупе ће на крају бити распоређене у зони безбедности дуж копнене границе Газе.

С обзиром на ове догађаје, који су сви део уводне фазе, одбацивати ове преломне промене у Гази значи порицати стварност.

Већ постоје несугласице у вези са повратком тела израелских талаца, али постоје и нерешени дугорочни проблеми који би могли угрозити прекид ватре и остатак Трамповог плана, пише за Гардијан Рајан Менон, професор емеритус међународних одноца на Сити Колеџу у Њујорку и научни истраживач на Салзман Институту за рат и мировне студије Универзитета Колумбија.

Један од проблема тиче се израелског повлачења из Газе. Чак и након прве фазе повлачења ИДФ-а, Израел ће и даље контролисати више од половине територије, укључујући и коридор Филаделфија, који се налази дуж границе Газе са Египтом, а за који Хамас инсистира да и мора бити препуштен. Следеће повлачење требало би да смањи израелско војно присуство у Гази на 40 одсто, а потом још једно на свега 15 одсто.

Спорови око обима и темпа повлачења израелске војске могли би угрозити прекид ватре. План додатно појачава тај ризик тиме што не наводи временски оквир за преостала повлачења ИДФ-а – нити ко ће надгледати њихову реализацију, и на који начин.

То нису безначајни пропусти. Хамас је дуго инсистирао да Израел мора напустити целу Газу као део било каквог договора о прекиду ватре. Његови преговарачи су пристали на мање под снажним притиском Египта, Турске и Катара, које је Трамп ангажовао у ту сврху.

Ако Израел одбије додатна повлачења, Хамас не може рачунати да ће Трамп деловати као посредник. Сигурно се сећа да је у марту Израел једнострано одустао од вишефазног споразума постигнутог 15. јануара, који су САД подржале, чим је требало преговарати о временском оквиру за повлачење трупа – иако ослобађање талаца још није било завршено.

Бела кућа није реаговала, чак ни када је Израел након тога увео тромесечну блокаду испоруке помоћи.

У скорије време, Хамас је гледао како Бењамин Нетањаху игнорише Трампов позив раније овог месеца да Израел заустави бомбардовање, изнет након што је Хамас у писаном одговору на његов план показао спремност за мир.

И поново, САД су остале по страни док је Израел наставио офанзиву на Газа Сити, убивши десетине становника, укључујући и децу, у року од једног дана након Трамповог апела.

Трампов план забрањује израелску окупацију или анексију Газе. Међутим, та одредба не искључује могућност неограниченог војног присуства Израела – које се приказује као привремено и оправдава тврдњама да Хамас није испунио обавезе у вези с разоружањем.

Али, што више Хамас буде веровао да Израел покушава да одложи своје повлачење, то је вероватније да ће и он одуговлачити с разоружањем.

Иако план предвиђа да Хамас преда своје оружје и дозволи уништавање своје мреже подземних тунела и производних постројења за оружје, у њему не постоје механизми за надзор и верификацију.

Овај пропуст могао би дати Израелу простор да одложи повлачење трупа, позивајући се на непоштовање договора од стране Хамаса, док би Хамас истовремено имао простора да негира такве оптужбе.

Како ће се проверавати истинитост израелских тврдњи и Хамасових демантија? Како ће се обавезе Хамаса спроводити – и ко ће за то бити задужен?

С обзиром на потпуно одсуство поверења између Хамаса и Израела, нејасноће у плану готово сигурно воде ка споровима око разоружања – који би могли бити погубни за прекид ватре.

Ово није нереалистичан сценарио. Јехијел Лајтер, израелски амбасадор у САД, недавно је изјавио да ће Израел остати у Гази све док Хамас не буде потпуно разоружан, а недуго након што је његов кабинет одобрио план прекида ватре, Нетањаху је обећао да ће обновити рат уколико Газа не буде „демилитаризована“.

Штавише, Израел није обећао потпуно војно повлачење чак ни ако ти услови буду испуњени.

Хамас, са своје стране, страхује да ће остати без средстава за отпор уколико се разоружа. Такође се брине да ће израелске одбрамбене снаге (ИДФ) тада имати већу слободу да остану у деловима Газе који се налазе ван безбедносне зоне, или да захтевају да се та зона прошири дубље у Газу.

Значајно је то што у саопштењу Хамаса којим прихвата примирје није поменуто разоружавање. Штавише, један од његових високих званичника изјавио је у суботу да „захтев да предамо своје оружје није тема преговора“, додавши да је разоружање „искључено“.

Још један проблем са Трамповим планом јесте међународна стабилизациона сила (ИСФ), за коју се наводи да ће бити састављена од трупа из земаља региона и других муслиманских држава, и која би преузела одговорност за безбедност у Гази након што ИДФ преда области које напушта.

План не садржи детаље о величини те мировне мисије, обиму њених овлашћења нити о средствима којима би обуздавала немире – било да се ради о сукобима између Хамаса и Израела, или насиљу између Хамаса и наоружаних група (неке ривалске кланове, друге које подржава Израел), што се већ догодило.

Иако су неке државе показале интересовање, ниједна се још није обавезала да ће обезбедити трупе за ИСФ – можда управо због ових озбиљних ризика.

Осим тога, претпоставка да ће Израел пристати на снажну мировну силу у Гази – где делује без ограничења још од заузимања територије током шестодневног рата 1967. године – јесте чин вере.

Уколико Израел настави да интервенише у Гази, позивајући се на претње по своју безбедност, тешко је замислити да би ИСФ пружио отпор, нарочито ако би ИДФ отишао даље и поново окупирао делове територије.

Примирје у Гази није осуђено на пропаст, али му је основа крхка. Ако дође до његовог нарушавања, остатак Трамповог плана – наставак испорука помоћи, распоређивање мировних снага, послератна управљачка структура и обнова привреде – остаће само на папиру.

Још горе, Газа би могла поново да постане поприште масакра.

(Данас)