Франкфуртер алгемајне цајтунг: Компанија Делез поднела арбитражну тужбу против Србије у Вашингтону због уредбе Владе Србије о маржама

Компанија Ахолд Делхаизе (Делез) је, због уредбе о маржама, поднела арбитражну тужбу против Србије Међународном центру за решавање инвестиционих спорова (ИЦСИД), који делује у оквиру Групације Светске банке у Вашингтону, објавио је немачки Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ).

Како сазнаје Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг (ФАЗ), компанија Ахолд Делхаизе покренула је поступак против Србије због задирања у њене марже, а самим тим и у продајне цене.

Холандски малопродајни концерн поднео је арбитражну тужбу Међународном центру за решавање инвестиционих спорова (ИЦСИД), који делује у оквиру Групације Светске банке у Вашингтону, наводе извори упознати са поступком.

На упит ФАЗ-а, из компаније су навели да су месецима без успеха преговарали са надлежним органима о споразумном решењу.

Државна интервенција, како су навели, довела је компанију Делхаизе Сербиа „са тренутним дејством у губитничку позицију“.

Повод су повећани трошкови живота, који су у многим земљама постали политичка тема. Кроз регулацију цена, поједине владе, како пише ФАЗ, покушавају да ублаже незадовољство грађана. Србија, али и Мађарска, представљају такве примере. Мађарска је у марту прошле године ограничила марже за одређене производе у трговини, што је, између осталог, погодило и немачки ланац дрогерија Росманн.

Ахолд Делхаизе је пре свега познат по ланцу супермаркета Алберт Хеијн на домаћем тржишту. Србија се сматра значајним тржиштем за концерн, иако у укупном европском промету учествује са мање од пет одсто.

Компанија се, пише ФАЗ, жали на уредбу донету у септембру прошле године, којом је Влада Србије на период од шест месеци ограничила марже у 23 категорије производа.

Велики трговински ланци тиме су погођени у више од три четвртине свог асортимана, који чини више од четири петине укупног промета.

Према наводима извора упознатих са поступком, трговци су и без ограничења маржи пословали са нето профитном стопом од свега два до четири и по процента.

Продавнице послују са губицима

Као страни инвеститор, Ахолд са захтевом за одштету, поред евентуалне тужбе пред домаћим судовима у Србији, може да се обрати и међународној арбитражи. Основ за то су, као и у овом случају, билатерални споразуми о заштити инвестиција (БИТ) или други међународни уговори. Такав споразум постојао је између Холандије и тадашње Југославије. Након распада те државе, споразум је поново закључен између Србије и Холандије и ступио је на снагу 2004. године. Поред тога, постоји и споразум између Европске уније и Београда, који је на снази од 2013. године.

Према незваничним информацијама, Ахолд Делхаизе је од септембра затворио 25 продавница у Србији, што је готово свака двадесета. Компанија ће наредне среде објавити годишње пословне резултате. Делхаизе Сербиа је присутан на српском тржишту већ 25 година и тренутно управља са 547 продавница, у којима ради више од 11.000 запослених.

Након регистрације тужбе при ИЦСИД-у следи формирање трочланог арбитражног већа. Тренутно није познато када би могла да се донесе одлука, с обзиром на то да многи арбитражни поступци пред ИЦСИД-ом трају годинама. Холандија има истакнуту улогу у међународним споровима из области заштите инвестиција. Истраживање специјализованог сервиса Глобал Арбитратион Ревиеw из септембра 2025. године показује да су та држава, односно холандски инвеститори, у том тренутку били укључени у чак 141 арбитражни поступак. У већини случајева, компаније су тражиле одштету од страних држава, док се Холандија свега четири пута нашла у улози тужене стране.

(Н1)