"Франкфуртер алгемајне цајтунг“: Експлоатација литијума у Србији политички је неизводљива. Отпор у земљи је превелики

 Експлоатација литијума у Србији политички је неизводљива. А поред тога, Србија није једина у Европи с налазиштима, пише "Франкфуртер алгемајне цајтунг“.

"И данас многи стручњаци сматрају да би експлоатација литијума у Србији, ако би се спроводила по највишим еколошким стандардима, могла да буде добитна комбинација за све“, наводи немачки лист, преноси Дојче веле.

"Србија би кроз највећу директну инвестицију у својој историји могла да се учврсти као незаобилазан део европског ланца вредности у индустрији будућности и да створи висококвалификована радна места. Земље Европске уније смањиле би своју зависност од Кине, а кроз повезивање својих индустријских интереса с интересима Србије везале ближе за себе ту балканску државу која политички балансира између Истока и Запада.“

Али, како се оцењује у анализи листа из Франкфурта, све је очигледније да је експлоатација литијума у Србији политички неизводљива.

"У овом тренутку је искључено да би нека влада у Београду – било која – политички могла да преживи покретање експлоатације литијума. Отпор у земљи је превелики.“

"Нема другог политичког питања у Србији које уједињује толико друштвених група као отпор експлоатацији литијума: левичаре и десничаре, младе и старе, националисте и либерале, а посебно – град и село.“

Наратив о злим Немцима

Притом је, како указује Франкфуртер алгемајне цајтунг, посета тадашњег немачког канцелара Олафа Шолца Србији у јуну прошле године подухват учинила још мање вероватним него што је био до тада.

"И раније је у земљи кружило тумачење да богати Запад жели да искористи сиромашну Србију као колонију за сировине. Долазак немачког канцелара додатно је оживео наратив који је на Балкану ионако популаран, а нарочито у Србији га је лако активирати – онај о злим Немцима. Њих су, како се подсећа, већ једном, од 1941. до 1945, протерали као окупаторе – па ће и сада.“

Рационална расправа одавно је нестала, чињенице више не играју никакву улогу, пише лист из Франкфурта и као симболичан пример наводи изјаву једног градоначелника босанског провинцијског града у чијој околини такође леже налазишта литијума. Он је недавно у ужем кругу рекао да би експлоатација литијума била економски нешто најбоље што би могло да задеси његов регион – "Али не могу да нађем 50 становника који су за то“.

"Слична је атмосфера и у Србији. Вучић, који ни после десет месеци не успева да обузда масовне протесте против своје власти, политички је ослабио“, оцењује немачки лист.

Пројекат заглављен у политичком ћорсокаку

У чланку се цитира изјава Милана Нича, стручњака Немачког друштва за спољну политику из Берлина, који сматра да „од пројекта експлоатације литијума у Србији неће бити ништа“ и објашњава да то има везе и са крхком политичком ситуацијом у земљи коју месецима потресају протести.

"За привреду је важно да ствари буду предвидљиве и планиране“, подсећа Нич.

„Рио Тинто је већ уложио новац, направио планове с одређеним роковима, али сви ти планови и рокови су пропали“, каже Нич и додаје да је та компанија, према његовим информацијама, сада пред одустајањем од пројекта у Србији и да се више не очекује да би експлоатација могла у догледно време да се реализује.

Поред тога, Србија није једина земља у Европи с налазиштима литијума. "Постоје и други пројекти експлоатације литијума, боље припремљени и с политичким околностима које су предвидљивије“, каже Нич. А у Србији је, додаје, "пројекат заглављен у политичком ћорсокаку“.

И један бивши члан немачке владе, који није желео да му се име наведе, изражава сличан скептицизам, наводи се у чланку.

У суштини, закључује Франфуртер алгемајне цајтунг, „само још српска опозиција верује да је литијумски пројекат реалан. Она, макар, чини све да одржи ту дебату живом, јер је за њу тврдња да Вучић планира распродају српских интереса немачкој индустрији важно средство мобилизације.“

(Дојче веле-Н1)