Дража Петровић: Ванвучићевска оплодња и безготовинско зачеће

Пети октобар је био најбољи познати афродизијак, бољи од меда са орасима, па се током 2001. године родио натпросечан број беба, те су ту генерацију социолози касније назвали "Ђинђићева деца".

Ових дана се отворила могућност да се сва деца рођена од 1. јануара 2018. па надаље зову "Вучићева деца", тако да се једног дана неће знати коме ће бити непријатније – Вучићу зато што има цирка милион деце од којих ниједно не личи на њега, већ сва личе на оног комшију с петог спрата, или деци коју ће целог живота звати "Вучићева деца", иако су мама и тата десет месеци раније гласали за Ђиласа.

Тата, мама, како сам се ја родио? - питаће једног дана, у блиској будућности, дете рођено после 1. јануара 2018, уобичајену питалицу које свако кад- тад приупита надлежне родитеље.

- Паааааа, сине, деца се рађају на неколико начина... Нека се роде из купуса, неку доносе роде, а тебе је донео председник Вучић! Ти си фактички безготовински зачет од стране председника Вучића, што је једна врста безгрешног зачећа, а готовина је легла на рачун кад си напунио месец дана - рећи ће мама.

- Је л' председник Вучић слетео на оџак ко рода? - распитиваће се малишан.

- Ма јок! Било је то овако: тата је гледао телевизију. На телевизији је био председник Вучић и после се просто десило...- сетиће се мама те давне недеље око подне када је супруг одгледао редовну ванредну конференцију за штампу председника Вучића и потом нешто дуго рачунао на дигитрону.

После се просто десило!

Предигра јесте била малко чудновата, јер само у Србији људи уочи одлуке да имају треће и четврто дете, гледају директне преносе конференције за штампу, затим нешто куцкају на дигитрону, а тек онда се закључавају у спаваћу собу вођени оном народном: "Чист рачун, дуга љубав!".

- Ми нисмо планирали треће и четврто, али после те конференције за штампу решили смо да терамо док год има пара у буџету! Деце и председника Вучића никад доста! - изјавиће једног дана поносна незапослена мајка чопора деце у једнособном стану, па постоји могућност да се само нежељена деца, обично треће и ћетврто, зову "Вучићева деца", док ће прво и друго имати ту привилегију да их зову једноставно - деца.

- Само да нисам треће, не дао Бог четврто! - размишљаће свако опозиционо настројено дете у пренаталној фази, док још буде имало времена за размишљање натенане.

Диносауруси су, према једној научној теорији, измурли јер су имали велико тело и мали мозак. Ако једног дана Срби не изумру скроз- наскроз, како се предвиђа, неки научник ће гарантовано забележити: "Код њих је ситуација била тотално парадоксална: имали су великог председника, велико радно тело за популациони политику, али су ипак имали мозак диносауруса! Какав народ!"

У Србији се до пре неки дан није тачно знало ни ко кога, ни ко све то плаћа, али се од пре неки дан ситуација искристалисала: није битно ко кога, важно је само да начисто не изумремо, а све ће да плати председник Вучић из сламарице која му не служи за спавање, јер не спава, већ за ушивање пара стечних из мера фискалне консолидације.

- Да бисмо сутра могли да запошљавамо нове раднике, да бисмо сутра, не дај боже да затреба, могли да имамо неки нови Гвоздени пук, нама је потребно да имамо децу! – рекао је овлашћени државни афродизијак, председник Србије, на неком скупу у Прокупљу.

Часни скуп је деловао баш као да сви окупљени цео свој живот маштају да имају децу са председником Вучићем, а председник је изгледао као да целог живота машта да има децу са часним скупом, па је коначно решио да им то призна у форми лаког прокупачког петинга. Некако су се обострано меркали.

Била је то демонстрација такозване ванвучићевске оплодње, специјалне методе осмишљене како би грађани спознали да дете није трошак, већ спајање лепог и корисног.

По систему: "Легли смо у кревет тек кад смо били сигурни да ће нам једног дана лећи на рачун!"

Деца су дакле потребна Србији због нових радних места, а ко неким чудом бебу још у пеленама одмах не запосли у Јури где се њихово мезимче стајлингом неће многи разликовати од осталих запослених, завршиће у Гвозденом пуку којим ће командовати министар Вулин у свом омиљеном црном комбинезону.

Има ту само један мали проблем: како да успеју мере популационе политике кад Србија тренутно личи на велику бесплатну рекламу за "Дурекс".

Ако не верујете, укључите ТВ.

Ипак је добро да је поред свих популационих "нек закмечи" слогана, на крају победио реално најбољи: "Вучић плаћа, остадох без гаћа!"

(Дража Петровић – Н1)