Дојче веле: Проблем са Бриселом - зовите Америку

Албански политичари са Косова желе да се у дијалог Београда и Приштине укључи и Америка. Хоће ли евентуално укључивање Америке убрзати или додатно закомпликовати дијалог српске и албанске стране, истражује Дојче веле.

Америчке дипломате на Балкану тврде да о томе још увек не постоји никакав званичан став администрације у Вашингтону, а као медијске спекулације оцењене су и најаве да би бивши амерички државни секретар Кондолиза Рајс могла бити представник Америке у том дијалогу.

Нови актери – додатне компликације

Инсистирање албанских политичара на укључењу Америке донекле је у вези са другом врстом медијских спекулација, које кажу како САД желе да што пре заврше причу око Косова, и да стога није случајно што албанска страна сада захтева и временско ограничавање дијалога Београда и Приштине. Очито је свакако да албанска страна није задовољна брзином понуђених решења, као ни брзином уласка у међународне институције, и да вероватно сматра да би значајније присуство Америке убрзало тај процес.

„Албанска страна сада захтева нешто што није неуобичајено у пракси међународних преговора, а то је да пронађе неког савезника који би могао да примора другу страну да прихвати одређена решења, каже за Дојче веле професор Факултета политичких наука Иво Висковић. Али, мислим да би то било лоше за процес дијалога, јер би га увођење нових актера само додатно закомпликовало“.

Америка не убрзава дијалог

„Албанска страна, наравно, очекује посредника у разговорима који би био изразито пристрасан у корист Албанаца, оцењује за Дојче веле новинар Љиљана Смајловић. Мислим да та њихова очекивања и нису сасвим неоправдана, јер су Американци већ играли ту улогу“.

А са друге стране косовска страна је дошла у проблем са Бриселом, наставља Смајловић.

„Они су потписали неке обавезе у Бриселу, и сада не би да их испуне, а рачунају да би Вашингтон био много мекши према њима и да би им помогао да изгладе неспоразуме са Бриселом. Али, такве ствари је искусио и Београд када су, рецимо, на ред дошли укидање виза и кандидатура за ЕУ - ту је подршка Вашингтона такође била јако важна“.

Уколико се Америка активније укључи у српско - албански дијалог то би вероватно значило да се након тога очекује нека нова динамика, и да би то знатно убрзало решавање неких отворених питања.

Професор Иво Висковић сматра „како је идеја вероватно да Америка изврши додатни притисак на Србију, која би, ако не формално онда фактички признала Косово“. Али, професор Висковић наглашава „да је албанска страна у заблуди и да греши ако мисли да ће улазак САД у дијалог скратити тај процес на неколико месеци. То се не може очекивати, јер је овде реч о озбиљним питањима, која имају крајње озбиљне последице за обе стране, и решење није лако наћи чак и уз неке притиске Америке“.

Америчка политика без промене?

Проблем са читавом конструкцијом америчког учешћа у српско- албанском дијалогу јесте питање да ли је Америка уопште заинтересована да се на тај начин укључи у тај процес. Нико се од званичника америчке администрације није огласио тим поводом, и за сада је све на нивоу жеља албанске стране. „Мислим да је у овом тренутку више оних који у томе не би учествовали на тај начин, оцењује Иво Висковић. Али, ако би дошло до озбиљне расправе да ли би Америка требало да се укључи- велико је питање ко би ту превагнуо“.

Додатна непознаница је и како уопште тумачити став нове администрације када је реч о Балкану, а затим и о проблему Косова. Нико не може са сигурношћу рећи да ли америчка дипломатија спроводи политику новог америчког председника Доналда Трампа, или се и даље понаша као да је на њеном челу Хилари Клинтон. А додатни проблем на већ постојећу дилему је што се и Трампова политика мења од данас до сутра, а у таквој констелацији снага савезници се преко ноћи претварају у непријатеље и обрнуто.

Љиљана Смајловић томе додаје да Трамп жели да скрши моћ Стејт Дипартмента, одакле је и кренуо најжешћи отпор новом председнику. „У том смислу се не може очекивати да ће се Америка толико жестоко заузети за Косово и косовске Албанце; нису косовски Албанци у неком великом надирању на светској сцени. Београд стога може бити донекле спокојан, али нећу да тврдим да ће се америчка политика променити, чак и ако се Стејт Дипартмент ослободи свих оних који су кројили политику на Балкану:

„Американци су се обавезали према Косову, они су прекршили међународно право због Косова, они су деловали као ваздушна сила УЧК, објашњава Смајловић. Њима је стога стало да ту ствар поспреме, и да испадне да је њихов ангажман био исправан. А једини начин да се то некако почисти је да Србија пристане да је то све било ОК, и да Србија пристане на макар прећутну независност Косова“.

(Не)могућ нови формат преговора

Србија је са своје стране најавила како је за промену формата преговора потребна и њена сагласност, али питање које остаје јесте колика је уопште моћ Србије да тако нешто одбије. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић истиче како би у том случају Србија затражила помоћ Русије, и захтевала да руска страна такође буде укључена у преговоре. ЕУ са своје стране такође није задовољна том иницијативом, и већ је забележено да је њен Високи представник за спољну политику и безбедност Федерика Могерини била веома бесна због тог става албанске стране. Иво Висковић примећује „да би то отежало ситуацију, и да би две велике силе, колико год се трудиле да буду непристрасне, преко тога покушавале да обарају руке и реше неке своје неспоразуме. Тешко је очекивати да би Србија и Русија прихватили форуму преговора у којој би се нека решења наметала. То је главно оружје Србије- не желите да прихватите начин преговора у којем сте унапред осуђени да дајете уступке а да заузврат не добијате ништа“, каже Висковић.

„То би заиста закомпликовало читаву ствар, оцењује и Љиљана Смајловић, јер би тешко било Европи да каже Америка може а Русија не може. Зато мислим да и ЕУ неће пристати да се сада појаве Америка и Русија као посредници, јер би то било и признање да је политика ЕУ у кризи, и да поново није у стању да решава ствари у свом дворишту“.

(Дојче веле)