петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: НАТО и последњи комад јадранског колача
Хроника

Дојче веле: НАТО и последњи комад јадранског колача

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 30. април 2017.

 НАТО демонстрира наставак своје политике отворених врата, упркос руским протестима. Стратешки, уласком малене Црне Горе западни савез преузима читаву јадранску обалу, пише штампа на немачком језику.

Парламент Црне Горе је у петак на Цетињу изгласао приступ НАТО. Одлука је донета једногласно, али са свега 46 гласова – осталих 35 посланика нису присуствовали седници већ су заједно са једним бројем грађана протестовали испред парламента. До званичног приступа војном савезу остало је само да уговор ратификује шпански парламент, што се очекује у наредних неколико седмица.

Водећа немачка агенција дпа оцењује да је војни значај јадранских лука Црне Горе далеко већи од значаја њене војске. „Руски олигарси су последњих година делимично за баснословне новце купили велике делове питорескне црногорске обале. И највећа индустријска постројења земље су својевремено била у руским рукама. У међувремену Москва покушава да одговори своје грађане од летовања у овој традиционалној туристичкој земљи. Руси су убедљиво највећа група страних гостију. Недавно је Москва забранила увоз вина из Црне Горе јер је наводно загађено пестицидима“, додаје се у кратком извештају агенције.

„Црногорска војска броји свега 2.000 људи, али земља има тако повољан стратешки положај да омогућава НАТО комплетан приступ Јадрану. Остале државе тог простора, Албанија, Хрватска и Италија, већ су чланице војног савеза", пише швајцарски Базлер цајтунг. „Опозиција не жели да призна ратификацију уговора и намерава да распише референдум о приступању НАТО уколико дође на власт. Земља са својих 620.000 становника је одувек подељена око питања да ли треба следити западни курс или задржати савезништво са православним савезницама Србијом и Русијом“, наводи лист.

„Противници НАТО подсећају да је НАТО 1999. бомбардовао Југославију и да већ због тога не треба приступати војном савезу. Шеф владе Марковић је рекао да чланство у НАТО управо обезбеђује да се тако нешто никада више не деси Црној Гори", додаје лист из Базела.

У широј анализи, коју је јуче објавио Ноје цирхер цајтунг, познавалац Балкана Андреас Ернст пише да анкете у Црној Гори показују да је тек тесна већина грађана за улазак у НАТО те да влада није хтела да одржи референдум. Додаје да приступ за алијансу има политички и стратешки значај: „Овиме НАТО демонстрира да у принципу наставља своју политику отворених врата, упркос руским протестима. Стратешки, уласком малене државе западни савез преузима читаву јадранску обалу. Которски залив је традиционално био важна војна лука аустроугарске и, касније, југословенске флоте. Осим Србије, Босне и Македоније, сада су све државе Балкана чланице НАТО. На Косову НАТО предводи снаге безбедности.“

Ернст пише да је Москва пружала подршку опозицији која се противи уласку у НАТО. „У поређењу са Украјином или Блиским истоком, Балкан је за Русију тек споредна стратешка сцена. Али Москва свакако користи све шири простор на Балкану који се отвара због паралисаног процеса проширења ЕУ.“ Русија је, пише даље, чак оптужена за умешаност у покушај пуча у Подгорици прошлог октобра, што до сада није потврђено. Опозициони кругови, додаје Ернст, сматрају да је све била инсценација на изборни дан која је служила одржавању моћи политичке елите која непрекидно води земљу већ четврт века.

„Њена глава је Мило Ђукановић, пионир усмерене демократије на Балкану. Судбином своје земље кормилари од 1991. у разним функцијама: час као премијер, час као председник, а данас као шеф партије. Политички је одрастао под Милошевићем из чије се сенке издвојио 1996. након рата у Босни и надаље се залагао за раскид уније са Србијом. То га је начинило партнером Запада. Његова шира фамилија је постала екстремно богата захваљујући профитабилном преплитању државе и бизниса“, закључује Ноје цирхер цајтунг.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер