Ђуро Мацут: Нова академска година почиње 3. новембра, постоји разумевање да морамо да сачувамо универзитете. Први новембар је дан када треба да покажемо да можемо да превазиђемо поделе

Председник Владе Србије Ђуро Мацут рекао је за РТС да је повољна ситуација на већини факултета и да је план да се ова школска година заврши 31. октобра, а да нова крене у понедељак, 3. новембра. Постоји разумевање да морамо да сачувамо универзитете, каже Мацут и додаје да је у току други циклус разговора у Влади са деканима факултета. Премијер је рекао да је 1. новембар дан када морамо у достојанству да одамо пошту страдалима у паду надстрешнице и да морамо да изађемо у миру и јединству.

Да ли ће нова академска година у пуном капацитету почети у понедељак, 3. новембра? Да ли су завршени испити и предавања на факултетима и је ли известан повратак у студентске слушаонице и амфитеатре? Шта држава очекује да се деси 1. новембра у Новом Саду и хоће ли се у том дану сачувати мир?

Одлука Сената универзитета је да нова школска година на свим факултетима у Србији почне 1. новембра, односно у понедељак, 3. новембра.

Председник Владе Србије Ђуро Мацут рекао је да је према плану који је направљен договорено да се ова школска година заврши 31. октобра, а да нова крене 3. новембра.

"Имамо повољну ситуацију, на већини факултета академска година је већ кренула. Остаје да комплетирамо и да сви факултети крену у нову школску годину. Неки факултети су проактивни, као на пример они у Крагујевцу", истакао је премијер.

Мацут је нагласио да је добра вест то што ће се у новој школској години попунити празнина која је настала у овој школској години.

Навео је пример да је сада испитна сезона на Медицинском факултету на ком је професор и да се одржава октобарски испитни рок. Како је рекао, излазност је била добра и квалитет знања студената је био добар.

"Били смо пријатно затечени да смо поделили добре оцене. У сваком случају, наши студенти су добро радили и учили, сам њихов приступ испитима показује да су надокнадили оно што је пропуштено у школској години коју сада завршавамо", рекао је Мацут.

Други циклус разговора са деканима

Премијер је рекао да је покренуо други циклус разговора са деканима факултета, да су неки разговори већ завршени и да су декани долазили у Владу. Оценио је те разговоре као отворене и напоменуо да је закључено да увек постоје недостаци и потреба да се нешто унапреди.

Мацут са проректором и деканима друштвених факултета о новој академској години

Председник Владе Ђуро Мацут састао се са проректором Универзитета у Београду Владимиром Цветковићем и деканима факултета који припадају групацији друштвено-хуманистичких наука овог универзитета, чиме је завршен други круг разговора са представницима Универзитета у Београду, у циљу припрема за почетак нове академске године.

Проректор и декани су, у отвореном разговору, председника Владе известили о степену реализације наставе и испитних рокова у школској 2024/2025. години и припремама за почетак наредне академске 2025/2026. године, односно усвојеним плановима за извођење наставе и организовање испитних рокова у новој академској години, и предочили му изазове са којима се високошколске установе сусрећу у обављању делатности, саопштено је из Владе Србије.

Тема је била и укључивање установа високог образовања у систем извршења буџета Републике Србије, односно Систем за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање (СПИРИ), при чему је констатовано да је у наредном периоду неопходно организовати интензивне састанке и радионице са ресорним министарствима.

Када је реч о развоју високог образовања у Србији, истакнута је важност доношења нових норматива и стандарда рада високошколских установа чији је оснивач Република Србија, као и утврђивања материјалних средстава потребних за њихово остваривање, стицања међународних акредитација за домаће високошколске установе и њихове студијске програме, али и учешћа у међународним пројектима у оквиру програма "Хоризонт Европа" и "Еразмус плус".

Разговарано је и о условима уписа виших година студија за буџетске и самофинансирајуће студенте, враћању 50 одсто плаћене школарине самофинансирајућим студентима, статусу студената којима је истекао двоструки, односно троструки период за завршетак студија у школској 2024/2025. години и осталим питањима од значаја за обављање делатности високог образовања.

Председник Владе ће у наредним данима наставити са одржавањем састанака са представницима осталих државних универзитета и других високошколских установа, наведено је у саопштењу.

"Постоји разумевање да морамо да сачувамо универзитете. Сви су свесни чињенице да је терет на управама факултета. Сви су свесни да морамо држати интегритет институција, и то је провејавало у разговорима", рекао је Мацут и додао да очекује завршетак разговора са деканима до краја недеље.

Напоменуо је да је био добар упис у два уписна рока на факултетима и да нема податке за трећи уписни рок.

Према његовим речима, наставнички смерови, као што су смерови на ПМФ-у у Београду, имају слабији уписни тренд у односу на учитељске.

Како каже, дошло је до застоја због непопуларности наставничких занимања, мора се нешто предузети, а битно је очувати интегритет.

"Први новембар дан када морамо да превазиђемо поделе"

Говорећи о годишњици пада надстрешнице за када су најављена окупљања у Новом Саду, Мацут је рекао да је то дан када морамо у достојанству да одамо пошту и да морамо да изађемо у миру и јединству са другима.

"То је дан када треба да покажемо да можемо да превазиђемо поделе. Држава мора бити стабилна, морамо обезбедити мир, али не можемо бити пасивни према нападима и демолирањима", истакао је премијер.

"Морамо ствари да сагледамо у динамичком смислу, морамо бити конструктивни у сагледавању садашњости и планирању будућности. Не можемо да дозволимо да се неко осећа несигурно. Друштвени процеси теку“, истакао је премијер Мацут.

О самиту у Лондону – теме и предлози

Премијер се осврнуо и на посету Лондону где је присуствовао Берлинском процесу.

"Најосновнија тема се односила на миграције. То је нешто што Велику Британију највише у овом тренутку интересује, то је заправо велики прилив миграната који сада имају или немају дозволу за живот тамо и сад треба у ствари видети шта ће са тим мигрантима бити. Постоје пројекти који се баве решавањем тог проблема", каже премијер.

Како је навео, Србија није учествовала у томе, али неке земље на Западном Балкану су спремне да прихвате неке од тих миграната.

Напоменуо је да је Србија покренула тему слободне роминг зоне, да се Србија укључи у ЕУ, односно у читав простор роаминга, да буду изједначене цене, што би олакшало живот људима.

"Друга ствар коју смо покренули, то је заправо иницијатива за транспортне организације које превозе из Србије у Европу и обрнуто, да се шенгенски период боравка у ЕУ не рачуна по данима, већ по проведеном времену, јер возачи, рецимо камиона, одређено време у току дана проведу у вожњи", рекао је Мацут.

Како је навео, то је у интересу свих, не само нас него и Европе, да не бисмо имали загушења на границама.

(РТС)