Đorđe Vukadinović: Vučić je odustao od izbora delom zbog rejtinga i stava EU, a delom zbog očekivanja da će se antirežimski blok u međuvremenu još više posvađati i razjediniti

Rok za raspisivanje izbora koji bi bili održani u ovoj godini ističe, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje ne povlači taj potez. Iako su on i njegovi saradnici više puta tvrdili da će „uskoro“ biti izbora, obećanja su ostala u magli, kao i objašnjenja zašto ih nema. Nekada poznat po gotovo neprekidnim izbornim ciklusima, Vučić sada, prvi put otkako je na vlasti, uporno izbegava da građanima ponudi priliku da se izjasne. Politički analitičar Đorđe Vukadinović tvrdi da postoje tri jasna faktora koja su uticala na to da predsednik ipak odluči da ih ne raspiše.

Da bi izbori bili održani u ovoj godini, Vučić bi morao da ih raspiše danas, s obzirom da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana.

Studenti u blokadi su još u maju ove godine prvi put izašli sa zahtevom za raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Srbije.

Oni su tada podsetili da preko pet meseci intenzivno pokušavaju da dođu do ispunjenja zahteva svim legitimnim i mirnim sredstvima, ali da uprkos tome, studentski zahtevi nisu ispunjeni, kao i da vlast ne pokazuje ni najmanju inicijativu da do toga dođe.

Izbori su jedino rešenje

Studentskom zahtevu pridružili su se i svi Univerziteti u Srbiji, različita akademska i strukovna udruženja, opozicione stranke, građanski pokreti… Godinu dana od pada nadstrešnice, kao jedan od svojih zahteva navela je i Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu već više od nedelju dana, tražeći pravdu za svog sina, jednu od 16 žrtava pada novosadske nadstrešnice. Svi su oni saglasni da bi raspisivanje vanrednih izbora u zemlji donelo rešenje sada već jednogodišnje duboke krize u društvu.

Očigledno izbegavanje predsednika da raspiše vanredne izbore, koje se od njega zahtevaju gotovo svi segmenti društva, potvrđuje i činjenica da on i članovi SNS-a često obećavaju izbore samo kako bi umirili građane, dok se u praksi sve završava na praznim rečima.

Ništa novo, reklo bi se.

Razlozi zbog kojih Vučić ne raspisuje izbore, delimično se mogu pronaći u sve slabijoj podršci koju vlast beleži u istraživanjima javnog mnjenja, naročito u većim gradovima gde je nezadovoljstvo građana neosporno.

Pored toga, tu je i niz afera koje potresaju režim i koje pokazuju konstantno nasilje koje vlast sprovodi nad nezadovoljnim građanima. Čini se da to dodatno otežava vođenje kampanje i ugrožava sliku “stabilnosti“ koju režim pokušava da održi.

Uz to, međunarodni pritisci i sve lošiji odnosi sa delom zapadnih partnera čine nepovoljan trenutak za izborni rizik.

Po svemu sudeći, predsednik kupuje vreme, održava privid stabilnosti i pokušava da konsoliduje podršku pre nego što ponovo pozove građane na glasanje.

Politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović za Novu kaže da Vučić ima nekoliko razloga koji su ga navodili na pomisao o brzom raspisivanju izbora, kao i nekoliko koji su jasno sugerisali prolongiranje tog događaja.

“On je razmišljao o brzom raspisivanju izbora zato što je svestan da vreme dugoročno ne radi za njega i svestan je vrlo rastresitog stanja u redovima opozicije, mislim i na studente. Mogao je da iskoristi to haotično stanje unutar same opozicije. To su dva razloga koja su ga navodili na razmišljanje o raspisivanju. S druge strane, protiv te odluke, postoji nekoliko jakih faktora, za koje se čini da su ipak prevagnuli”, navodi Vukadinović.

Tri ključna razloga

Naš sagovornik objašnjava da su razlozi koji su verovatno prevagnuli u odluci da izbori ipak ne budu raspisani neizvesnost, loši odnosi Vučića sa Evropskom unijom i nada da je najgore prošlo.

“Jedan od tih faktora je neizvesnost oko ishoda izbora, jer on, najblaže rečeno, nije zagarantovan u Vučićevu korist. Drugi faktor zbog kojeg je odustao, je njegov odnos sa EU i Briselom, koji se trudi da popravi. Trenutno loše stoji i u odnosima sa Moskvom i Vašingtonom. Pokazuje da mu je stalo da popravlja te odnose. Treći razlog jeste nada da je najgore prošlo i da će u narednih desetak meseci ili godinu dana moći da nastavi da dinsta i prži opoziciju, da ih svađa i deli i da na taj način dovede do slabljenja tog fronta otpora. Pre svega slabljenja studentske liste, koja je u ovom trenutku druga politička snaga. On ne voli kad ima izrazitog protivnika i voleo bi da ih minimalizuje”, ističe Vukadinović i zaključuje:

“Mislim da je on između svega toga vagao. Mislim da je ipak razmišljao da ih raspiše, ali prevagnuli su ti faktori koji su ga odvratili od toga. Ako sada ne raspiše, onda mislim da neće raspisati ni u narednih godinu dana, osim ako ga neki vanredni događaj ne natera. Ali svojom voljom mislim da neće”.

Ipak, nije uvek bilo tako.

Zanimljivo je da je od 2012. godine do prošle godine, Srbija imala gotovo neprekidan niz izbora – parlamentarne, predsedničke, lokalne. Vrlo često su bili vanredni.

Za vlast je to uvek bila prilika za novu kampanju, jačanje ličnog imidža predsednika i garancija podrške koju režim konstantno traži, makar ona bila prividna ili lažna. Danas, kada se taj legitimitet zaista dovodi u pitanje, izbori su odjednom nestali iz političkog kalendara.

(Nova.rs)