четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић: Политички утицај Томислава Николића је данас микроскопски, он је имао неке шансе, али их је пропустио
Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Политички утицај Томислава Николића је данас микроскопски, он је имао неке шансе, али их је пропустио

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. септембар 2017.

 Иако му прошла и садашња функција звуче бомбастично, политички утицај и тежина Томислава Николића, бившег председника државе сада шефа канцеларије Националног савета за координацију сарадње са Русијом и Кином, су занемарљиви.

Саговорници Данаса сматрају да ће тако остати и убудуће.

Николић је у понедељак поново доспео у вести изјавом да није одустао о идеје изградње канала Морава - Вардар до грчке луке Солун, за коју има подршку Кине уколико пристану Македонија и Грчка, на чему ће он радити са званичницима у Скопљу и Атини. За реализацију великих подухвата и идеја осим политичке смелости и храбрости чини се да је потребан и политички утицај, који је Николић изгубио.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић за Данас каже да је политички утицај Томислав Николића мали, боље рећи микроскопски, и да је дуго трајао његов пут и спуштање на доле.

- Његова политичка тежина била је неколико година већа од онога што се у јавности мислило и говорило. На пад његове политичке тежине доприносила је негативна кампања његовог политичког сина Александра Вучића, али и негативна кампања са још неких адреса. Међутим, Вучићева је била најучинковитија. И упркос томе, Николић је имао одређену политичку тежину и у јавности и у СНС. То је трајало до Сретења ове године, када је он спектакуларно, а онда још спектакуларније или боље рећи на понижавајући начин, објавио да одустаје од кандидатуре за председника државе. Након тога се више не може говорити о његовом политичком утицају - каже Вукадиновић.

Према његовој процени, Николићев утицај сада је мањи од било ког не превише утицајног министра или члана руководства Српске напредне странке.

Вукадиновић додаје да се теоретски ипак не може одбацити могућност да ће у будућности улога Николића порасти, јер је, како наводи, у Србији све могуће, уколико се Николић буде одлучио на неко политичко деловање.

- Теоретски се то не може одбацити, али ће и даље његова политичка тежина и утицај бити мањи него пре само неколико месеци. Чак и кад би Николић то желео, сада је бесмислено спекулисати и говорити о томе - закључује наш саговорник.

И Бојан Клачар, извршни директор Цесида, за Данас каже да је Николићев политички утицај мали и наводи разлоге који утичу и на то да се таква ситуација вероватно у будућности неће променити.

- Нема ниједног политичког или економског догађаја у земљи где би Николићев утицај могао да дође до изражаја. Има неколико разлога за то. Први је тај што је потпуно остао без подршке у СНС, изгубио је у "дуелу" са Александром Вучићем и читава се политичка моћ са Николића прелила на Вучића. Трећи разлог је тај што он више нама ни институционалну позицију председника државе на којој је могао да рачуна на тим људи који ће радити на репрезентацији и генерисању моћи коју доноси функција председника - указује Клачар.

Према његовим речима, појављивање Николића у јавности око пројекта канала до Солуна, је вероватно његова жеља да остане присутан у јавности, али сигурно је да он више нама утицаја на државне пројекте.

- Видели смо да чак ни реализација пројеката у троуглу Србија-Кина-Русија нису зависили од њега, већ су на њима радили људи из владе или пак Вучић. То се јасно видело на отварању авионске линије од Београда до Пекинга - каже Клачар.

Министри на састанцима

Према писању Политике, Национални савет за сарадњу са Русијом и Кином, има састанке којима би повремено требало да присуствују неки од седморо министара који су добили задатак да помогну раду овог владиног тела - Душан Вујовић, Бранислав Недимовић, Александар Антић, Горан Кнежевић, Владан Вукосављевић, Младен Шарчевић и Зорана Михајловић. Седницама присуствује и шест чланова које је влада именовала у Савет, а понекад и амбасадори Србије у Русији и Кини, Славенко Терзић и Милан Бачевић. Политика наводи да је из буџетске резерве за рад канцеларије Савета Влада до краја године издвоји 38,4 милиона динара. На плате запослених у канцеларији, која ће бити сервис Савета (чији чланови раде "про боно") отићи ће 14,4 милиона динара, док је за трошкове путовања чланова Савета издвојено 8,13 милиона.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер