Директор „Шела“ Ваел Саван: Европи би већ следећег месеца могле запретити несташице горива због продубљивања кризе на Блиском истоку

 Европи би већ следећег месеца могле запретити несташице горива због продубљивања кризе на Блиском истоку, упозорио је први човек нафтне компаније Шел Ваел Саван.

Он је рекао да је глобални мањак нафте и гаса већ приморао делове Азије на смањење потрошње енергената и да прети да се последице прошире на запад у року од неколико дана.

Због тога би европске владе, како би спречиле несташице, могле бити приморане да ограниче потражњу за енергијом, што је мера која није предузета још од енергетске кризе 2022. године, пише британски The Telegraph, преноси Индеx.хр.

Слање елитних маринаца

Након што је Иран затворио Ормуски мореуз, у Заливу је блокирано отприлике петина светских залиха нафте и течног природног гаса (ТПГ). Војни извори су у уторак изјавили да Велика Британија предводи напоре за поновно отварање те кључне трговачке руте, а планери наводно разматрају коришћење дронова за уништавање мина који би полетали са изнајмљених цивилних бродова.

Истовремено, амерички председник Доналд Трамп припрема се за слање падобранаца ради могуће копнене инвазије на кључна острва уз иранску обалу, иако је у уторак инсистирао на томе да се мировни преговори са Техераном настављају.

Извори за The Telegraph наводе да се потпредседник Џеј Ди Венс први пут припрема за улогу преговарача, јер Иран одбија разговоре са Трамповим изасланицима за Блиски исток, Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером. Према заливским изворима, Иранци их оптужују да су им „забили нож у леђа“ током претходних нуклеарних преговора који су претходили рату.

Зависност од Блиског истока

Рат је ушао у четврту недељу, а Међународна агенција за енергију позвала је државе да смање потрошњу нафте и гаса подстицањем рада од куће, увођењем нижих ограничења брзине и већим коришћењем јавног превоза.

У Азији, која у великој мери зависи од енергената са Блиског истока, владе су већ увеле четвородневну радну недељу, апеловале на грађане да мање користе клима-уређаје и обуставиле службена путовања у иностранство.

Говорећи на конференцији у Хјустону, Саван је поручио да би европске владе ускоро могле бити приморане на сличне кораке. „Последице се шире попут таласа“, рекао је. „Видимо да јужна Азија прва сноси терет, који се затим сели на југоисточну и североисточну Азију, а уласком у април све више и на Европу.“

Преусмеравање у Азију

„Зато настојимо да сарађујемо са владама и упозоримо их на механизме које ће можда морати да покрену – укључујући мере за смањење потражње, одлуке о складиштењу, набавци залиха и тако даље“, додао је Саwан.

Тржишта је захватила паника, због чега су цене нафте и гаса у последње четири недеље порасле за 40, односно 60 одсто. У Азији је то изазвало потрагу за алтернативним добављачима, због чега се земље попут Кине, Јапана и Јужне Кореје такмиче са Европом за испоруке из Сједињених Америчких Држава, највећег светског извозника нафте и ТПГ-а.

Велики део америчког терета сада се преусмерава у Азију јер су спремни да плате више

„Велики део америчког терета сада се преусмерава у Азију јер су спремни да плате више“, објаснио је Асхлеy Келтy, аналитичар у компанији Панмуре Либерум. Извори из енергетске индустрије ипак упозоравају да несташице горива представљају „најгори, али мало вероватан сценарио“ који би се остварио само ако се рат између САД-а, Израела и Ирана продужи до лета.

Страх од рецесије

Високи извор из британске енергетске индустрије потврдио је да сценарио који је описао челник Схелла представља „један од најгорих, али је и даље апсолутно могућ“. „Тренутно су људи мање забринути за физичку сигурност снабдевања, а више за цене.

Јасно је да постоји тачка, можда у јуну или јулу, када цене толико порасту да се поставља питање да ли је Европа спремна толико да плати. У том тренутку цене би могле бити толико високе да домаћинства и компаније почну самостално да спроводе рационализацију

Сетите се, чак и на врхунцу прошле енергетске кризе, када смо изгубили огромне количине гаса из Европе, ипак смо успели да обезбедимо снабдевање“, рекао је извор.

Међутим, додао је: „Јасно је да постоји тачка, можда у јуну или јулу, када цене толико порасту да се поставља питање да ли је Европа спремна толико да плати. У том тренутку цене би могле бити толико високе да домаћинства и компаније почну самостално да спроводе рационализацију.“

Банкари са Волстрита упозоравају да Уједињеном Краљевству прети рецесија ако се ценовни шок настави. Из Морган Стенлија поручују да би Банка Енглеске могла да подигне каматне стопе ако цене енергената не падну, што би вероватно изазвало економски пад до краја године.

(Данас)