четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејвид Мекалистер: Добро је што је Вучић преузео иницијативу да отпочне дијалог у Србији о односима са Косовом, важно је да се конкретно спроведу оне тачке о којима већ постоји договор
Хроника

Дејвид Мекалистер: Добро је што је Вучић преузео иницијативу да отпочне дијалог у Србији о односима са Косовом, важно је да се конкретно спроведу оне тачке о којима већ постоји договор

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 22. август 2017.

Потпуно независни медији су елементарни део једне демократије, подсећа известилац ЕП Дејвид Мекалистер пред нову посету Србији. У интервјуу за ДW говорио је и о предстојећем састанку са проевропском опозицијом.

Били сте у Србији пре десет дана, а сада долазите опет. Да ли та активност треба нешто посебно да нам каже?

Дејвид Мекалистер: Од 2014. сам известилац Европског парламента за текуће приступне преговоре са Србијом. Тај посао сам задржао упркос додатном послу на месту председника Одбора за спољне послове ЕП. У делатност известиоца, према мом мишљењу, спада и редовно обавештавање о актуелним приликама на лицу места. Мислим да сам више од десет пута био у Србији од када сам известилац. Нажалост у првим месецима ове године нисам имао времена, па сада долазим два пута у кратком року у Београд. Тамо увек радо одлазим јер веома ценим земљу Србију и људе.

Након последњег састанка са премијером Вучићем сте хвалили напредак на европском путу. Можете ли да прецизирате шта је то вредно хвале?

Србија је пошла путем ка Европској унији, што није једноставан пут – то знају и у Србији. На мене оставља утисак како се српска Влада и велика већина у српском Парламенту односе према том задатку. Србија је чинила видљиве напретке последњих година што се види и по томе да је отворено 10 од 35 преговарачких поглавља. Желео бих да се ове године отворе додатна поглавља, али о томе мора да одлучи Европски савет. Позитивно гледам на економски развој у Србији, на политику финансијске стабилности као и на јасну приврженост српске Владе политици регионалне стабилности и добросуседским односима.

Истовремено остаје пуно да се уради. Да ли ће нова поглавља моћи да буду отворена зависи од тога да ли Србија даље континуирано спроводи неопходне реформе. Свих 35 поглавља су на крају једнако важна – јер на послетку земља мора испунити све услове како би постала чланица ЕУ. Јасно је међутим да ЕУ ставља посебно тежиште на напретке у поглављима 23 и 24 – дакле владавини права – као и у поглављу 35, наиме нормализацији односа са Косовом.

Да ли Вучић има право када каже да се ЕУ пре свега интересује за односе са Косовом, затим за односе Србије и Русије, па тек онда за правну државу, коју Ви увек наглашавате?

Морају се испунити сви правни, политички и привредни услови како би се постало чланица ЕУ. Мора се затворити свих 35 поглавља – дакле на крају су сви предуслови једнако важни. Преговарачки оквир са Србијом се међутим изричито концентрише на поглавља 23 и 24, као и побољшање односа са Косовом у поглављу 35 – та поглавља су рано отворена како би остало што више времена за спровођење неопходних политичких одлука и доношење закона. Та поглавља ће бити затворена на крају разговора.

Можете ли дефинисати шта значи „побољшање односа са Косовом“? О томе се много говори, али је прилична мистерија да ли то подразумева признање Косова.

Важно у нормализацији односа са Косовом јесте да се настави дијалог две стране. Нажалост тренутно нема напретка у дијалогу због нејасног политичког стања у Приштини. Дијалог, онако како га је формулисала ЕУ, значи да обе стране, Србија и Косово, могу да иду европским путем без да нека од страна блокира другу у овом напретку.

Да ли то онда значи да Србија мора да призна Косово? Јер тешко да нека земља која није чланица Уједињених нација може постати чланица ЕУ.

Цитираћу Вам формулацију из мог извештаја јер је ту свака реч важна. Ради се о потреби за „правно обавезујућим споразумом“ који дозвољава „обема странама да у пуној мери упражњавају своја права и испуњавају своје обавезе“.

Овог пута се у Србији срећете и са делом опозиције која је проевропски оријентисана. Од њих ћете сигурно чути другачију верзију приче о Србији од оне коју прича Вучић. Чућете од веома контролисаном медијском крајолику, о хајци на опозицију, партијској држави… шта очекујете од тог састанка?

Као известилац Европског парламента сам неутралан када се ради о српској унутрашњој политици. Подразумева се да је мој задатак да се срећем са представницима власти као и опозиције. То сам и до сада тако радио. Посебно је за мене, као парламентарца, важно да осим представника Владе сретнем и посланике па ћу овај пут, према програму, срести и чланове скупштинског Одбора за европске интеграције, затим различите представнике опозиције као и представнике цивилног друштва. Ко прати моје посете Србији зна да се увек трудим да се састанем са што ширим спектром актера.

Колико год да хвалим Србију за досадашње успехе, увек указујем – а то се детаљно види у мојим извештајима – да још увек много има да се ради. Посебно у погледу правне државе, борбе против корупције, даљих неопходних реформе, а указујем и да медијске слободе имају веома велику вредност, да су потпуно независни медији део једне европске демократије. У мојој домовини Немачкој се не називају медији узалудно четвртом граном власти. Они су елементарни за функционалну демократију.

Двојица познатих лица – Саша Јанковић и Вук Јеремић – већ су отказали састанак са Вама, званично због других термина. У медијима се шушка да је то знак протеста због онога што сматрају европском, немачком и Вашом личном подршком Александру Вучићу којег називају „аутократом“.

Европска делегација у Београду је израдила програм путовања на моју молбу, а изразио сам жељу да сретнем што више представника опозиционих партија. Радујем се што се састанак одржава, а имам разумевања за проблем са терминима. Свако ко се бави политиком зна да сви имају бројне обавезе. Више пута сам срео господина Јанковића, још док је био омбудсман, као и господина Јеремића.

Једна од ствари о којима ћете можда причати је и такозвани „унутрашњи дијалог“ о Косову који је најавио председник Вучић, због чега је о њему веома похвално писала и штампа на немачком. Он је позвао и друге политичке актере да се изјасне, али његова партија и њој блиски таблоиди свакога ко се изјасни називају „идиотом“, „лоповом“ или „мрзитељем Срба“. Да ли тако треба да изгледа дијалог?

Мислим да је добро што је председник Вучић преузео иницијативу да отпочне дијалог у Србији о односима са Косовом. Из трогодишње делатности известиоца знам да је ово тема о којој се у Србији страствено дискутује, са веома различитим позицијама. Односи Србије и Косова морају бити даље нормализовани. Томе служи дијалог који модерира Европска унија. Ту има извесних напредака, али ни изблиза онаквих каквим смо се надали. Важно је да се конкретно спроведу оне тачке о којима већ постоји договор.

Али управо тај Вучић, који позива на дијалог, јесте истовремено шеф Српске напредне странке која псује и куне сваког ко нешто каже. Зар то није парадоксално?

Мислим да је добро што је Вучић најавио тај дијалог, и што најављује да у њему треба да учествују представници из политике, цивилног друштва, других институција. Ја додуше свакодневно пратим сажетке из српских дневних новина у енглеском преводу, али не могу да пратим све детаље српске политике – ко кога када критикује. Мој утисак је да се генерално у српској политици вербално жустро наступа. Али то није ограничено само на Србију већ, чини ми се, карактерише политичку културу у том делу Европе. Када се дијалог покрене пре свега је важно да он има отворен исход. Мислим да председник жели да провери да ли постоји консензус за суштинске напретке у овој за Србију тако важној теми. И председник Вучић зна да поглавље 35 има велику важност у склопу приступних преговора.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер