Даница Грујичић: Кушнер није ни тражио Генералштаб, то је била Гренелова идеја - он се договорио с Малим

Специјалиста неурохирургије, проф. др Даница Грујичић каже да је као бивша министарка здравља упознала специјалног изасланика Ричарда Гренела, те да је идеја о преузимању Генералштаба била његова, јер ни Доналд Трамп, и Џеред Кушнер нису за ту локацију ни знали. Наводи да је Гренелу предлагала да узме хотел Славија, јер ће Генералштаб бити прст у око српском народу, али да се "он договорио са Синишом Малим".

Даница Грујичић, специјалиста неурохирургије, каже да је заљубљеник у свој посао и да му је била одана до одласка у пензију. Ушла је у политику, дошла до позиције министра здравља, а по изласку из Владе рекла да баш и није поносна што је била на челу Министарства здравља.

Оспоравана је због рада у Влади за време председниковања Александра Вучића.

На друштвеним мрежама је недавно позвала поједине посланике владајуће коалиције да се "одвоје од секташког дела СНС-а и оснују своју посланичку групу".

"Добила сам реакцију неколико њих. Нисам очекивала да ће они имати снаге да формирају своју посланичку групу. Али да су то урадили, показали би да имају кичму и да неће дозволити да нешто што је симбол нашег отпора пређе у руке оних који су индиректно рушили Генералштаб", навела је она у емисији 360 степени.

Даница Грујичић каже да зет Доналда Трампа, Џеред Кушнер, није ту зграду ни тражио.

"То је идеја Ричарда Гренела, ја сам се упознала с њим. Он јесте просрпски оријентисан, колико Американац може да буде, али он се договорио са Синишом Малим. За Генералштаб ни Трамп, ни Кушнер у том трену нису ни чули. Гренелу се допала локација. Рекла сам му тада да то није добро, да би то био прст у оку српском народу. Рекла сам му да узме Славију, она тада још није била продата. Питала сам зашто морате административни центар државе Србије да узмете? То не треба да остане руина, али ми ћемо ту да направимо оно што ми хоћемо", тврди она.

Додаје да су радови већ почели из Ресавске и да је видела велике камионе.

"Подржала бих студенте апсолутно, али..."

На питање да ли би се вратила у политику и да ли би помогла студентима када би од ње тражили помоћ, одговара потврдно, али...

"Саветовала бих им да добро размисле да ли бих им ја, која сам била прва на листи СНС-а, више шкодим или доносим гласове. То морају они да процене. Апсолутно бих им помогла. Чак и ако хоћу да се вратим у политику, интересује ме само Министарство здравља. Дошао је тренутак када сви ми, који желимо да помогнемо студентима - не морамо бити министри - треба да наше искуство проследимо тој деци, па нека они раде с тим шта хоће", рекла је.

Старији и искусни, према њеном мишљењу, треба да се запитају где свом народу и држави могу да помогну.

"Ја могу у здравству и нешто у високом образовању, науци, животној средини. Али у финансијама сигурно не могу, мада како наше министарство финансија функционише, тако може свако - максимално задуживање, распродаја онога што није твоје, и да не говорим о уграђивању", рекла је она.

О здравству

Каже да њен посао није тежак, ако га волите.

"Неурохирургија је од мене направила бољег човека. Гледајући судбине мојих пацијената, научила сам се да људима не судим, ја сам ту да им помогнем. Оно што не волим је када људи који нису прошли поред Медицинског факултета дају себи за право да причају о медицинским стварима", рекла је, набрајајући "хистерију против свих врста вакцина" или "некакве природне лекове".

Потребан нам је, сматра, другачији здравствени систем, који ће бити заоснован на лекарима опште праксе, који ће имати довољно знања и апаратуре, моћи да поставе диференцијалну дијагнозу, имати одличну комуникацију са специјалистим.

Докторима који раде у малим местима, сматра, треба пружити могућност да могу да ураде и ултразвук, рендген, ЕКГ...

Истакла је важност тога да наши здравствени подаци буду прикупљени, али и приватни - да тим подацима имају приступ инжењери који ће радити за Министарство здравља, а не приватне фирме.

Шта се десило 1999. године?

Даница Грујичић је казала да је Србија по обољевању од малигних болести углавном у средини, али по смртности смо на првом месту - са Мађарском, Хрватском, Црном Гором.

"Нешто се, значи, десило на Балкану. Ветрови су тако дували", рекла је.

Казала је да није поента тужба, јер је то ствар политичара, већ да се направи анализа шта се десило 1999. године.

"Треба да се направи национални пројекат и да се каже који људи морају да се контролишу сваке године, који сваке друге - а то можете само ако имате добру општу праксу", рекла је.

"Војводина не треба да има паралелне институције"

Без обзира какво је државно здравство, она каже да стотине хиљада људи ипак из њега изађу излечени, јер већина лекара одговорно ради свој посао.

Сматра да је централизовани систем боље решење и да треба укинути Покрајински секретаријат за здравство.

"Вама је Војводина друга држава. Покрајински секретеријат је задужен за здравствене установе. Мени је као министру било забрањено да уђем у иједну болницу", тврди она.

На питање шта под тим мисли, рекла је да је аутономна покрајина "припремљена за одвајање" и да не треба да има паралелне институције.

Када јој је водитељ указао да од 1,9 милиона људи у Војводини 1,2 су српске националности, те да је то наратив који се чује само на прорежимским телевизијама, инсистирала је да је у питању "реална опасност за коју је такође одговорна ова власт".

"Та је систематизација могла да буде решена хиљаду пута, али сада постоји за поткусуривање", рекла је она.

"Око председника људи којима слепо верује, а који могу да му причају и лажи"

Сматра да нам је потребно 10 година да изградимо здравствени систем, али да он мора да буде централизован.

"Када поставите људе од струке и угледа, наравно да треба да радите на децентрализацији, али у систему који је овако направљен - српска хоботница - то не може одмах", рекла је.

За то је, каже, одговоран председник, "који је хтео да се пита за све, али који сада не може да испрати ништа".

"Он има групу људи којима слепо верује и који њему могу да пласирају најбезочније лажи, он ће им беспоговорно веровати. А притом сви они имају само искључиво свој интерес", навела је.

"Кад нисам хтела да потпишем постављење, заобишли би ме"

Пад надстрешнице и све што се десило последњих годину дана, према њеном мишљењу, јесте драстична манифестација оног што је она видела током свог мандата у Влади.

"Министрима долазе тзв. координатори странке, они су страх и трепет. Долазе да вам на фин начин предоче ко треба и где да буде начелник, директор. То иде по партијској линији, са чим немам проблем ако се ради о људима који имају стручни ауторитет. Покушала сам да им објасним да у медицини можете да поставите било кога да буде директор - али ако он нема стручни ауторитет, колеге ће га 'одувати'. Нису то схватали. Било је ситуација у којима нисам хтела да потпишем постављења, па би ме заобишли и та би одлука отишла на Владу. Онда би тог неког поставили или Ана (Брнабић) или Новак Недић", казала је.

"Професори су, ипак, непоткупљиви"

На питање да ли може да замисли приватни Медицински факултет, Грујичић каже да и међу професорима има различитих људи, али Универзитет има своју аутономију, традицију и јако велики број људи којима је струка на првом месту и који нису поткупљиви.

"Треба направити закон по коме универзитети треба да буду контролори државе. Јер иако међу нама има разних људи, ипак не можете да купите професоре. Понеког, али не можете све", рекла је она.

Самосталност и стручност је оно што власти смета, па је професоре уценила платама, додаје.

Поновила је да лекари који раде у државној служби не треба да раде у приватној - али не са овим платама.

"Плате морају да буду бар три пута веће, јер и међу нама имате људе који у 11 сати нису на послу. А све се то зна. Људи који су у иностранству се воде да су на радном месту", рекла је она.

"Нисам сигурна да треба да постоји само једна листа"

Говорећи о потенцијалним ванредним изборима, Даница Грујичић сматра да их Александар Вучић не расписује, јер се "вероватно плаши подршке коју студенти имају".

"Сада је питање да ли ће студенти заиста сами моћи да имају више од 50 одсто, што би за ову земљу било најбоље. Можда ће морати да буде још једна (листа), али би било добро да сви изађу заједно. Поучена искуством ДОС-а, нисам сигурна да треба да постоји само једна листа, јер постоје странке које не могу једна с другом. Можда да постоје још две листе, али само под условом да после избора сарађују само са студентском листом", рекла је.

Упитана да ли верује да су избори неизбежни, одговара потврдно.

"Да ли ће то бити 100.000 људи на улици три или четири дана, да се смењујемо ноћи и дању... Или ће једноставно превладати памет... Најгоре што би могло да се деси је сукоб. Ми смо толико болесни, толико смо стари", рекла је она.

Револтирано је казала да јој нису јасни пензионери.

"Ови млади људи носе српске заставе, залажу се за српску државу, желе да остану овде. Па чекајте, ја сам своје завршила, ја сам у пензији - ова деца хоће да остану овде, па ми у њима треба да уживамо! А појединци их гледају као непријатеље", рекла је она.

(Н1)