Данас: Власт почела да смењује директоре школа који су у претходном периоду стајали уз своје колективе. Један од сценарија за обрачун са неподобним директорима да им не буде продужен мандат

Да ли је разрешење директорке београдске ОШ “Бановић Страхиња” Татјане Васовић Новосел била показна вежба шта чека непослушне директоре или се смене руководилаца образовних установа очекују и у наредном периоду питање је на које поузданог одговора за сада нема.

Оно што је сигурно, просветна власт почела је да смењује директоре који су у претходном периоду стајали уз своје колективе користећи мање-више сличан модел.

Како би избегла да запослени бурно реагују уколико се за вршиоца дужности директора постави особа која није запослена у конкретној школи, власт је прибегла сценарију да унутар колектива нађе некога ко би се прихватио тог посла.

То се догодио у “Бановићу” па је, упркос противљењу и протесту дела колектива и родитеља, доскорашња директорка разрешена дужности.

Саговорници Данаса указују да је један од могућих сценарија за обрачун са неподобним директорима да им не буде продужен мандат.

Тако је у Тринаестој београдској гимназији покушано да се директор замени в.д.-ом из колектива, али пошто су запослени били јединствени у подршци актуелном директору он је, уместо да буде реизабран, постављен за вршиоца дужности.

Просветни радници страхују да пример из ОШ “Бановић Страхиња” неће бити једини. На то указује недавни протест запослених и родитеља у београдској ОШ “Иво Андрић” који су поручили да неће пристати да директорка Драгана Дејановић Ковачевић буде смењена са тог места.

Ово је једна од осмолетки која је најдуже била у обустави рада и није први пут да су “Андрићевци” трн у оку просветној власти.

Већ једном су успешно одбранили школу од намере да се постави директор по партијској линији и тада је на чело школе дошла Дејановић Ковачевић.

– Питање је шта ће се даље дешавати. Можда је моје разрешење било за пример јер су имали озбиљан пик на мене, зато што сам била медијски најистуренија. Нашу школу није заобишао ниједан инспекцијски надзор, знало се да увек један инспектор иде у “Бановић”. Међутим, ми смо имали уредне записнике о инспекцијском прегледу, ни у једном није писало да су се стекли услови за разрешење директора. Школа “Иво Андрић” је добила такав записник због дешавања у време обустава рада. У мом случају просветна инспекторка је наложила преиспитивање одговорности директора, а Школски одбор је констатовао да је није било, с обзиром да је све одлуке доносио колектив. Када је наложено да се успостави минимум процеса рада ми смо то и урадили. А онда је искоришћен случај пада детета кроз прозор да ме разреше – прича Васовић Новосел.

Информација да у Министарству просвете постоји такозвани јулски списак за смену директора потекла је управо од запослених из школе “Бановић Страхиња” чија су се сумње да се Васовић Новосел спрема отказ показале као оправдане.

Више саговорника са којима је Данас разговарао кажу да такав списак нису видели и да нису сигурни да ли он постоји, али да су од инсајдера из самог Министарства добили информације да се спремају откази неподобним руководиоцима образовних установа.

Министар просвете Дејан Вук Станковић је демантовао да постоји таква листа.

“Када сте од мене у јавном говору чули обећање лустрације? Да ли сте икада чули инфантилну опсесију некаквом „земаљском правдом“ или поклич „јурићемо вас по улицама“? Никада. Нема чистке. Ако буде разрешења, она ће као и увек бити заснована на одговарајућим правним прописима и резултатима детаљног и прецизног инспекцијског надзора. Ти поступци немају везе са политиком. Али, ајде да не избегнемо срж те фамозне приче о „чисткама“. По ком закону наше земље су блокаде допуштене? Где је и како је дозвољено да „коалиција“ дела наставника, ученика и родитеља путем друштвених мрежа уништава основне и средње школе? Прича о чисткама има свој „медијско-политички“ заплет који гласи: они који хоће да побегну од своје личне одговорности за пропусте у раду политизују свој статус. Кукавичко-гневна девиза је: „Бићу блокадер да не би био одговоран!“. Јефтин трик, по мери Ђиласових и Шолакових медија”, рекао је министар у недавном интервјуу за Курир, занемарујући чињеницу да теза о “јулској листи” није потекла од медија већ од запослених у школи.

Снежана Петровић Романдић, из Уније синдиката просветних радник Србије, каже да званично нема потврде да постоји “јулска листа”, али да незванично од колега из школа чују да се о томе прича.

– Директори школа се именују од стране министра. Одувек смо били противни овој централизацији и указујемо на њене мањкавости. Деценијама је место директора условљено подобношћу власти (најчешће на локалу). Знамо да директор школе не постоји, а да није на неки начин “кокетан” са владајућим структурама. Недостатак, пре свега, људских вредности и недостатак знања многе од њих чини лошим руководиоцима. Све мањи број колега жели да обавља посао директора, због бројних условљавања. Ако до промене већ постављених директора од стране Министарства дође, то видимо као додатну конфузију на и овако компликовано стање у школама – истиче Петровић Романдић.

Да је постављање директора који немају подршку колектива лоша порука власти сагласна је Татјана Васовић Новосел.

– Када су почеле обуставе рада колективи су се поделили, у свакој школи је било људи који су хтели да раде. И уместо да се ради на томе да се односи у школама поправе, поделе се још више продубљују постављањем директора који немају већинску подршку запослених. Порука директорима је да, ако буде неких обустава, то покушају да спрече иначе ће проћи као ја. Али ја бих опет изабрала и урадила све исто – каже Татјана Васовић Новосел.

(Данас)