Данас: Србија остаје без лекара, а Министарство се хвали њиховим повратком - „Лечиће нас они са вечерњим курсом и купљеном дипломом“

 Министарство здравља је обавестило јавност о још једном повратку из иностранства мање групе здравствених радника и њиховом запошљавању у здравственим установама у Србији.

Министарство је навело да је шесторо медицинских сестара и техничара, којима је објавило и имена, добило уговоре о раду у установама у Гњилану, Бору, Нишу, Лесковцу, Новом Пазару и Новом Саду, након што су се вратили из Шведске, Немачке и Канаде.

У оваквој „самохвали“, објављеној јуче, 14. фебруара, Министарство оцењује да се „наставља тренд повратка медицинског кадра у домаћи здравствени систем“.

„Кроз програме Канцеларије за сарадњу са дијаспором до сада се у Србију вратило близу 300 здравствених радника, што представља значајан допринос јачању кадровских капацитета здравственог система“, наводи се у саопштењу.

„Министарство здравља остаје посвећено унапређењу услова рада, модернизацији здравствених установа и повезивању са стручњацима у иностранству, са циљем даљег развоја стабилног и одрживог здравственог система“, закључује се.

Само Чачку фали више од 130 лекара специјалиста

Скоро истовремено, из Чачка, где су у Општој болници, овог месеца, у року од недељу дана, преминули четворогодишња двојчица Ема и Марко М. (38) након рутинских операција трећег крајника, стижу упозорења да само том граду „недостаје више од 130 лекара специјалиста“.

Упозорава се и на лоше услове рада, те „потребу да се Општа болница комплетно реконструише, а капацитети здравствених установа повећају“, што им, иначе, актуелна власт обећава од краја 2021, али не испуњава.

Према писању Озон преса, у Чачку недостају лекари специјалисти, хирурзи, лекари опште праксе и друго медицинско и пратеће особље, а неопходна је и изградња нових објеката и набавка нове опреме.

Овај портал подсећа да је градоначелник Чачка Милун Тодоровић још крајем 2021. године најавио да ће Општа болница бити комплетно реконструисана, а град добити и две нове установе- Хируршку болницу, у оквиру реконструкције Опште болнице, и здравствену станицу „Љубић“, која ће „више личити на мини клинику“.

Оваква обећања понављали су и јавни и напредњачки функционери Милош Вучевић и Дарко Глишић, као и председник Србије и оснивач СНС Александар Вучић.

„Ускоро ће започети градња највећег Здравственог центра Западне Србије у Чачку, вредности 80 милиона евра“, најавио је Вучић у јулу прошле године.

Зоран Илић (УГС „Независност“): Повратак на кашичицу, не пише нам се ништа ружичасто

Зоран Илић, председник Гранског синдиката здравства и социјалне заштите „Независност“ и заменик председнице УГС „Независност“, каже да Србија, према стандардима Европске уније, заостаје и по броју лекара и по броју средњег медицинског кадра.

Одлазак здравствених радника у иностранство „није нова ствар“, каже, подсећајући да је само Немачка, пре епидемије короне, тражила милион здравствених радника.

„Основни разлог за њихов одлазак из наших здравствених установа је социјални статус, односно услови у којима се живи, станује или напредује, затим стремљење ка већим градовима, а на трећем месту су плате, које су заиста ниске. Према нашим пројекцијама, плате медицинских сестара за 2025. годину требало би да буду око 1400- 1500 евра, са њима би могло да се живи, и остане у Србији“, каже Илић за Данас.

Он каже да у иностранство више одлази средњи медицински кадар него лекари.

„Један од разлога је и што још увек овом кадру нису признате високе струковне школе, и обезбеђена таква радна места и плате, мада десет година причамо да то треба да се уради. И у Европи средњи медицински кадар коме није призната висока струковна школа теже налази посао“, каже Илић.

Према његовим речима, уколико се овакви трендови наставе, „не пише нам се ништа ружичасто“.

„Министарство се хвали повратком, а то је повратак ’на кашичицу‘“, каже он.

Др Драган Милић: Егзодус најбољих лекара који се практично протерују

Директор нишке Клинике за кардиохирургију др Драган Милић оцењује да Србији постоји „егзодус“ лекара и других здравствених радника, а да они не одлазе само због већих плата и бољих услова рада, већ и због политичких притисака, мобинга и корупције.

Као пример наводи нишки Универзитетски клинички центар, који „све чешће напуштају најбољи лекари“, и долазе у иностранство или у приватну праксу, што битно смањује квалитет здравствене услуге у тој установи.

„Два најсвежија и најеклатантнија примера овог стручног потонућа у УКЦ Ниш, у последњих неколико недеља, јесу одлазак др Ненада Божиновића и др Маје Јоцић. Др Ненад Божиновић, један од најбољих интервентних кардиолога у Европи, једини који је радио ЦТО процедуре у Нишу и један од 20 светских стручњака који то умеју да раде, дао је отказ након невиђених притисака којима је био изложен у УКЦ Ниш. Др Маја Јоцић, радиолог, део трансплантационог тима у УКЦ Ниш, докторка која је едукована за читање магнета срца, беспрекорна у постављању дијагноза, такође је дала отказ и отишла у иностранство. Огроман и немерљив губитак пре свега за пацијенте. Овакви стручњаци се негују свуда у свету, а у Нишу и Србији се протерују…“, каже др Милић, који је и председник истоимене Групе грађана и Покрета за децентрализацију Србије (ПОДЕС).

УКЦ Ниш су напустили и кардиолог др Мирко Крстић, тако да сада пејсмејкере уграђују само три лекара, радиолог Никола Лабан, хирург Слободан Јовановић, анестезиолог Дејан Новаковић…, додаје он.

„За овакво стање одговоран је не само УКЦ Ниш већ и Медицински факултет јер ови најстручнији лекари немају шансу за академско напредовање. Оно је резервисано само за припаднике ројалистичких- партијских- породица. Такве размере злоупотребе и непотизма тешко да су забележени игде у свету… Ко ће нас лечити? Они без диплома, нешколовани или они који су завршили вечерње курсеве и купили дипломе?“, пита др Милић.

Колико их је отишло?

Према доступним подацима, у протеклих 20 година из Србије је отишло више од 10.000 лекара, а процена је да их годишње оде од 800 до 900.

Синдикат лекара и фармацеута је објавио да је у последњих десет година Србију напустило више од 6.000 лекара, а да годишње оде између 200 и 700 лекара и 100 до 1.500 медицинских сестара и техничара.

У Гласнику Лекарске коморе Србије (ЛКС) објављен је Извештај за 2025. годину, у којем се наводи да је ЛКС у том периоду издала 398 потврда о доброј пракси (Цертифицате оф Гоод Стандинг), које лекари најчешће траже због одласка на рад у иностранство. Испис из именика чланова Лекарске коморе Србије затражило је 187 лекара, који су променили место боравка, али није наведено због чега.

Комора медицинских сестара и здравствених теничара Србије у свом извештају за прошлу годину није навела колико је потврда издато за одлазак ове категорије здравствених радника из Србије. Објавила је да је у том периоду исписано 299 чланова, али без прецизирања разлога, као и да је за 3684 члана истекао рок важења лиценце без поднетог захтева за обнављање.

Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ је објавио да Србији недостаје више од 4.000 медицинских сестара и око 1.000 лекара специјалиста, посебно анестезиолога, радиолога и ургентних интерниста. Незваничне процене су, међутим, значајно веће.

У здравственим установама у Србији, један лекар у просеку лечи готово 400 људи, док је у земљама Европске Уније (ЕУ) тај број скоро дупло мањи. Европски норматив је 750 сестара на 100.000 становника, а Србија их има око 600.

Министарство здравља: У прошлој години је било дефицитарно чак 47 области медицине

Министарство здравља је објавило одлуку у којој је наведено 49 области медицине и денталне медицине које су дефицитарне на територији Републике Србије у 2025. години.

Одлуку је потписао министар Лончар.

У области медицине су дефицитарни: 1. интерна медицина, 2. интернистичка онкологија, 3. инфектологија, 4. педијатрија, 5. неурологија, 6. психијатрија, 7. дечија неурологија, 8. дечија и адолесцентна психијатрија, 9. гинекологија и акушерство, 10. општа хирургија, 11. абдоминална хирургија, 12. васкуларна хирургија, 13. грудна хирургија, 14. ортопетска хирургија и трауматологија, 15. дечија хирургија, 16. неурохирургија, 17. пластична, реконструктивна и естетска хирургија, 18. максилофацијална хирургија, 19. урологија, 20. кардиохирургија, 21. ургентна медицина, 22. анестезиологија, реаниматологија и интензивна терапија, 23. оториноларингологија, 24. офтамологија, 25. дерматовенерологија, 26. физикална медицина и рехабилитација, 27. општа медицина, 28. медицина рада, 29. радиологија, 30. радијациона онкологија, 31. нуклеарна медицина, 32. патологија, 33. судска медицина, 34. медицинска микробиологија, 35. клиничка биохемија, 36. клиничка фармакологија, 37. лабораторијска медицина, 38. имунологија, 39. јавно здравље, 40. хигијена, 41. епидемиологија, 42. социјална медицина, 43. спортска медицина, 44. трансфузијска медицина, 45. ваздухопловна медицина, 46. медицинска статистика и информатика, 47. палијативна медицина.

У области денталне медицине дефицитарни су: 1. превентивна и дечја стоматологија, 2. ортопедија вилица.

Нови ДСС: Промоција повратка по неколико медицинских радника је увредљива

Нова Демократска странка Србије (Нови ДСС) је крајем прошле године оценила да министар здравља Златибор Лончар преувеличава значај повратка неколико медицинских радника у Србију и намерно занемарује чињеницу да је током претходних десет година више хиљада лекара отишло из земље.

„Промоција предавања уговора о раду неколицини, четворо до шесторо медицинских радника који су се вратили у Србију из различитих разлога, приватних или због губитка посла, крајње је неодговорно и крајње увредљиво не само за запослене у систему здравства, већ за целокупно становништво које се суочава са последицама лоше здравствене политике, од недоступности здравствене заштите, преко лошег квалитета здравствених услуга, до листи чекања“, навео је нови ДСС.

Према наводима те странке, лекари недостају у свакој медицинској установи у Србији, а плате специјалиста су ниже него примања њихових колега у Црној Гори, Хрватској и Словенији.

Зашто Лончар мора да оде?

Др Драган Милић је након смрти девојчице Еме казао да због тога мора да подснесе оставку или буде смењен не само директор чачанске болнице др Дејан Дабић, већ и дугогодишњи ресорни министар Златибор Лончар, који је пре свега одговоран за „катастрофално стање у здравству“.

Он је подсетио да је Србија је по укупној стопи смртности на трећем месту у свету, а по стопи умирања од кардиоваскуларних и малигних болести у првих пет земаља у свету.

„Чак 35 до 40 одсто укупних трошкова за здравство у Србији плаћају грађани из својих џепова, а налазе се на листама чекања које нису елиминисане, упркос лажним обећањима“, рекао је.

(Данас)