Данас: Ко ће више гласова „узети“ студентској листи на изборима, ако буде три колоне - проевропски или националистички блок?

Иако опозиционе политичке странке замерају када им се предвиђа излазак на изборе мимо студентске листе и безусловне подршке тој опцији, односно стварању референдумске атмосфере, ипак, је доста очигледно, с обзиром на посматрање њиховог деловања и анализа изјава, уочи парламентарних избора, да и такозвани проевропски блок, као и онај десни, националистички, планира да се у организованим колонама, поред студентске листе, појави као друга и трећа опција за гласаче који су опредељени против режима Александра Вучића.

Истраживачи јавног мњења опречних су ставова. Неки потврђују да су три колоне на изборима, најбоља могућност за победу, рушећи сан о референдумској атмосфери који студенти граде и прижељкују, одбијајући не само сарадњу него и сваки контакт са опозиционим политичким партијама.

Други су потпуно уверени да је себичлук опозиционих парија на делу, оних који неће да признају да је референдумска атмосфера и безусловна подршка студентима на изборима једина сигурна карта на коју могу да играју као креатори боље будућности овдашњег друштва.

Имајући у виду да се предвиђа да је студентска листа једина која може мање-више да стане „на црту“ режима, као и да су у вези са њеним садржајем и карактером углавном повезане бројне недоумице, непознанице, које не пријају како проевропским бирачима, тако и оним наклоњеним националистичким идејама, може се поставити питање ко би на предстојећим изборима однео више гласова студентској листи – они који своју изборну и животну причу граде у смеру нужног чланства у Унију или оних који би да „руше“ Вучића јер није довољно велики националиста, и томе слично…

Шта доноси више гласова?

Не бих рекао да ће ико студентској листи узети гласове. То нису гласови студентске листе, по један, по два…, они нису раније ни излазили на изборе… Мислим да можемо чак имати неку синергију и то нам подаци из истраживања показују, уколико би имали више колона. Дакле, колону студентске листе, колону проевропске опозиције и колону националне опозиције – каже за Данас Дејан Бурсаћ, истраживач Института за филозофију и друштвену теорију.

И то дефинитивно доноси више гласова него нека велика заједничка коалиција или излазак само студентске листе, каже.

Бурсаћ: Проевропски блок има шансе да уђе у парламент, уколико наравно буде ишао заједно. 

– Мада знамо већ одавно да се ниједно ни друго од те две опције неће десити. Актери су већ мање више одавно јасни у тој својој намери. Са те стране могу да кажем да нам подаци говоре да проевропски блок има шансе да уђе у парламент, уколико наравно буде ишао заједно, има шансе да оствари један резултат који неће бити никако на нивоу оних претходних, али може да буде једно солидно присуство у парламенту и једно, хајде да кажем, један значајан део учешћа у неком будућем паду режима – сматра Дејан Бурсаћ.

Са ове друге стране националистичке и десне опозиције, додаје, како год је звали ситуација је мало чуднија.

– Ми знамо да је та страна флуидна… Ако погледате резултате на десници у задња три до четири изборна циклуса, то је доста волатилно, како ми у политикологији кажемо, односно ту се доста мења, гласачи стално траже нове опције, селили су се са, не знам, Доста је било, Двери, Заветника, па сад задњи пут на Несторовића, па сад опет траже нове опције… Многи од њих, многи гласачи деснице, исто као и многи гласачи проевропског блока ће вероватно гласати за студентску листу, а рекао бих да десница има шансе за улазак у парламент само уједињено. И ту ми у истраживањима видимо у ствари само две групе ДСС са једне стране, односно ДСС и ПОКС, а са друге стране покрет окупљен око доктора Несторовића, али нисам сигуран да ни једни ни други самостално у овом тренутку могу да уђу у парламент – закључује Дејан Бурсаћ.

Бурсаћ: Десница има шансе за улазак у парламент само уједињено

„Предвиђање је немогуће направити“

Свака процена или истраживање јавног мњења на ову тему је непоуздана пре расписаних избора, сматра новинарка Времена Јована Глигоријевић.

– Мислим да сам чин расписивања и свест бирача да су избори извесни, значајно утиче на њихов процес доношења одлуке за кога гласати. Осим тога, калкулација је неизвесна јер ми не знамо колика је “чврста база” гласача ова два блока, јер последњих година најбоље резултате имају кад су заједно на коалиционим листама – објашњава саговорница Данаса.

Све у свему, сматра, предвиђање је немогуће направити, јер су фактори који утичу на опредељење гласача сложен систем, који није нужно идеолошки обојен.

– Ипак, ја бих оба блока замолила да, пре одлуке о изласку на изборе процене да ли могу да пређу цензус. У супротном ризикују да се највећи број њихових гласова прелије СНС-у. А ако пређу, волела бих да знам каква је могућност постизборне коалиције са студентском листом – каже Јована Глигоријевић.

„Суштина је јасна: са једне стране је режим, а са друге грађани предвођени студентима“

Јована Караулић, професорка Факултета драмских уметности и чланица Председништва Демократске странке, која је једина од свих опозиционих опција, одмах најавила да све своје партијске ресусрсе и снагу ставља на располагање наступу студентима на изборима и изјаснила се да јој не пада на памет да учествује на изборима, каже за Данас да „у овом тренутку уопште није извесно да ће постојати било какве „леве“ или „десне“ опозиционе колоне, имајући у виду уверење да би излазак на изборе мимо студентске био извесно погрешан потез, онај који би представљао директну помоћ мафијашком режиму кроз разводњавање већ формиране референдумске атмосфере која је утемељена у друштву“.

– Таква очигледно присутна друштвена подељеност нема везе са идеолошким различитостима, већ елементарним избором, или сте за смену режима или, свесно или несвесно, радите у његову корист. Како се организују листе у дубоко поларизованом друштву као што је наше показује и сам Вучић, који окупља све око своје листе (нпр. Кула где су Савез војвођанских Мађара и Војислав Шешељ на истој листи ) потпуно игноришући идеолошке разлике, док се на другој страни намеће лажни наратив о неопходности идеолошких „колона“. У друштву које је доведено у предполитичко стање, где се боримо за основне функције државе, такве поделе су потпуно ирелевантне – сматра наша саговорница.

Караулић: Домети тих „левих“ и „десних“ колона били би занемарљиви и не би могли озбиљно да утичу на изборни резултат

Уколико би се, ипак, неко одлучио на такав потез, домети тих, наводно „левих“ и „десних“ колона били би занемарљиви и не би могли озбиљно да утичу на изборни резултат, каже Караулић.

– Суштина је јасна: са једне стране је режим, а са друге грађани предвођени студентима. Нема трећег. И ако замислимо да га ипак има, тај простор између нема политичку тежину, нема шансу за успех и служи стварању лажне слике о демократском друштву – закључује она.

(Данас)