Данас: Како је комплекс на Славији добио дозволе - Завод за заштиту културе „пустио“ да истекне заштита постојећих објеката. Раде Милић: „Станковић је сам себе ставио на листу уништитеља идентитета Београда“

Као прва фаза радова пред изградњу новог стамбено-комерцијалног објекта „Кинг’с Цирцле Ресиденцес“, који ће се налазити на потезу између трга Славија и парка Мањеж, почело је рушење старих објеката на Славији.

На датом месту комплекс ће градити фирма Стефиал, чији је већински власник са 90 одсто удела некадашњи фудбалер и тренер Црвене звезде Дејан Станковић.

Према подацима АПР-а, 10 одсто власништва припада Драгану Руварцу који се води и као законски заступник фирме.

План је да се по рушењу старих објеката сагради више од 200 станова у четири ламеле, са пратећим спа центром, дечјом играоницом и великим бројем гаража. Такође, на овом месту ће се налазити комерцијални садржаји, продавнице, ресторани и канцеларије.

Поред прашине коју овај пројекат подиже у самом центру града, вест да се руше старе зграде на Славији подигла је прашину и у јавности.

Наиме, грађани, удружења и стручњаци забринути су око тога како ће у будућности изгледати један од најпрометнијих делова Београда, и шта ће се догодити са зградама које се на овом месту уздижу као сведоци историје и архитектонских достигнућа.

Још 2021. године, након конкурса објављеног од стране компаније „Маисон Роyал“ за ново урбанистичко – архитектонско решење блока између улица Немањине, Светозара Марковића, Краља Милана и Краља Милутина, Центар за Урбани развој упозоравао је да је неопходно заштити низ културно – историјски и архитектонски вредних зграда у блоку између Трга Славија и парка Мањеж.

Бројна удружења тада су се огласила да би рушење поменутог низа зграда уназадило Београд у историјском и естетском смислу, те је исте године покренута иницијатива од стране Центра за урбани развој, Европа ностре у Србији, „Чешке беседе“ и УГ „Тополска“ којима је подршку пружило и Одељење уметности САНУ – да се ово спречи.

Упркос поменутој иницијативи, багери су се 17. августа 2023. појавили на овом потезу, како би „очистили“ простор на ком ће се градити Кинг’с Цирцле Ресиденцес.

Како за Данас каже Раде Милић из Центра за урбани развој, за овај потез је након апела стручне јавности донет посебан План о детаљној регулацији.

Овај План истиче да је у поступку израде идејних решења за нове објекте, потребно наћи начин да се постојећи или њихови делови максимално интегришу у ново ткиво.

Такође, да они треба да буду репрезентативни, односно уклопљени у дух постојећег амбијента, са квалитетним материјалима и савременим архитектонским решењима.

С тим у вези, Милић сугерише да инвеститори не испуњавају услове Плана о детаљној регулацији, и тиме крше закон.

„План детаљне регулације који је урађен и усвојен за дати део града предвиђа да се у највећој могућој мери заштити архитектонска и културна целина која гледа ка парку Мањеж. Све четири зграде (Светозара Марковића 41, 43, 47, 49) су значајне, а чак је и Завод за заштиту споменика о њима објављивао стручне и научне чланке у свом часопису „Наслеђе““, појашњава Милић.

Наш саговорник додаје да изградња планираног комплекса прети да уништи културно наслеђе, те да Центар за урбани развој захтева хитну реакцију надлежних.

„Наведене зграде су биле под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда, а онда је та заштита истекла. С обзиром да је реч о значајним грађевинама и архитектонским делима, тражимо од Завода да се ове четири зграде врате под претходну заштиту због угрожености од стране фирме Дејана Станковића. Серија ПР текстова које је Станковић пустио у јавност не може га опрати од тога да је, нажалост, сам себе ставио на листу уништитеља идентитета града Београда“, закључује Милић.

Архитекта и саветник за развој и инвестиције Махмуд Бушатлија каже за Данас да између трга Славија и парка Мањеж свакако више ни нема амбијента, те да ће изградњом новог комплекса у овом делу града преовладати квази-нова архитектура.

„У позадини се налази Народна банка, и то одређује на шта ће личити читав блок. Овај простор је земљиште на коме је већ 2001. требало да почне градња, и то би имало смисла, јер би у том случају иницирало развој центра града, пре него се почне уништавати Нови Београд. Међутим, било је скупље него када се на Новом Београду узму туђи паркинзи па се направи кућа. На Славији су станари који су вероватно тражили доста новца, па никоме до сада није падало на памет да гради“, истиче наш саговорник.

Бушатлија појашњава да је проблем таквог начина урбанизације, нарочито центра града као што је сада случај, то што се пре градње не обезбеди одговарајућа инфраструктура.

„Тек се након успостављања инфраструктуре могу правити велике зграде. Ипак, код нас се на локацијама које имају струју, воду и канализацију за потребе простора од 100, праве објекти од 2.000 квадрата. Када се увећају сви капацитети за 10 или 20 пута, нормално је да ће доћи до огромног дисбаланса. Сама Народна банка је била пројектована у оквирима око 20.000 квадрата, а сада има око 48.000. Она је већ „појела“ и предњи део који ће се градити. Међутим, пошто зграда Народне банке одређује габарите околних грађевина, толика зграда ће сигурно бити направљена и на месту где има мање од 1.500 квадрата у кућама које се сада руше“, упозорава Бушатлија.

Говорећи о визуелном изгледу, он оцењује да ће цео потез изгледати рогобатно и нескладно, те да Србија већ деценијама каска за светском естетиком у архитектури.

„Када погледамо савремену архитектуру у последњих 20 година у Београду, то никако не личи на нешто што се може видети у мало бољем журналу где је приказана европска градња. А да не говоримо о Истоку или Средњој Азији, где се најбоље светске архитекте надмећу да граде у тим амбијентима. Код нас се надмећу неискусни људи који су тек завршили архитектуру, без икаквог искуства и познавања нових технологија. Свет је за 30 година отишао далеко од нас, ми смо још у осамдесетим. Чак смо и деведесетих некако успевали да пратимо техничке и технолошке трендове изградње у свету. То је за нас нестало, и сада смо у 19. веку. На Славији не можемо очекивати другачији резултат него сценарио трећеразредне архитектуре који смо већ виђали на Врачару – рушење малих кућа и зидање огромних зграда“, оцењује Данасов саговорник.

По питању праћења законских процедура али и естетике, са претходним саговорницима сагласан је и Никола Јовановић, директор Центра за локалну самоуправу.

„Урбанистички план за простор где зида Дејан Станковић је прошао без изјашњавања Завода за заштиту споменика културе. То је основни проблем те локације. Пробијен је и конкурс и некадашњи услови Завода. Чак се и голим оком види да је пројекат волуметријски проблематичан, а да не говоримо о осталим аспектима“, каже Јовановић.

Он истиче да је у Београду, по ко зна који пут на сцену ступио „класичан инвеститорски урбанизам“, где људи са парама и политичким конекцијама могу градити шта, колико и докле хоће.

„Нико не треба да буде изнад Београда, па ни наш прослављени и заслужни спортиста Дејан Станковић“, закључује директор ЦЛС-а.

Упркос бојазни јавности да ће градњом овог комплекса бити нарушена и зграда кафане Мањеж, из Реморкер Арцхитецтс-а, бироа одговорног за пројекат будуће зграде на Славији, кажу да она није предмет  пројекта и не улази у обухват блока Кинг’с Цирцле Ресиденцес

Они истичу и да је новопројектовани објекат пословно-стамбеног комплекса на Славији пројектован у складу са постојећим амбијентом, што, како кажу, не значи да ће одржати дух старих објеката, већ да ће бити изграђен у складу са развојем те локације.

Danas ruše zgrade stare čitav vek, a srušili su ih ko zna koliko. Svoju tugu i bes ne umem da opišem, samo znam, nije mi Vučić kriv. Ne bi on mogao da ruši da ima ko da brani. Sve smo zaslužili. A opozicija? Piše saopštenja? Ništa borba, teren, odbrana kulturnog blaga? Mrš svi! pic.twitter.com/o1GWOmSYQg

— CECA (@Ceca2103) August 17, 2023

„Висине објеката прате венце Народне банке, хотела Хилтон и објеката у улици Светозара Марковића. Габарит објекта је по задатим параметрима из планске документације града Београда. Комплетан пројекат блока је израдио пројектни биро ЦЕП у сарадњи са Тиме студиом, док је биро Реморкер Арцхитецтс био задужен за стилско обликовање фасада и визуени идентитет целог блока. У улици Светозара Марковића решењем је пројектована интерпретирација најрепрезентативније фасаде једног старог објекта, у новом материјалу и савременом духу целог блока“, казали су Данасу из Реморкера.

(Данас)