четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Јачање динара - добра или лоша вест?
Хроника

Данас: Јачање динара - добра или лоша вест?

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 19. март 2018.

 У последњих 12 месеци српски динар је ојачао према евру 4,7 одсто, а у односу на амерички долар целих 20 одсто што је пласирало динар на позицију друге валуте у свету по расту вредности у односу на долар у последњих годину дана, пренео је Блумберг.

Поводом ове вести огласила се и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавом за телевизију да је то „признање с обзиром да сам 2012. када сам дошла у Народну банку затекла динар као четврту најгору валуту у конкуренцији 178 земаља“. Иначе, у том тренутку, 6. августа 2012. године један евро вредео је 118,5676 динара.

У поменутом тексту Блумберга ради се пре свега о томе да српске обвезнице и то динарске тренутно дају највећи принос од свих растућих економија. Како се наводи, Србија је једна од ретких земаља у источној Европи која уопште даје позитиван реални принос на државне хартије од вредности. Разлог томе је не само то што су каматне стопе на обвезнице позитивне, већ и то што инвеститори зарађују и на курсним разликама.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, подсећа да је висок принос одлична ствар за инвеститоре, али не и за онога који плаћа камату.

„Да је принос мањи било би боље за Србију. Инвеститори у државне обвезнице уносе евре за које купују динаре којима купују обвезнице. После поред камате зарађују и на томе што добију више евра за динаре када излазе из обвезница. Похвале јачања курса динара су површне, не улазе у узроке нити у последице тога по економију. Такође, говори се о некаквој стабилности динара, а у ствари имамо ситуацију да је динар једна од валута која највише јача према евру и посебно долару тако да то није стабилно“, објашњава он.

Узроци јачања динара у односу на евро према његовим речима су заједнички за скоро све земље централне и Источне Европе, а то је велика понуда евра од стране Европске централне банке, тако да све валуте у региону осим румунског леја добијају на вредности. Други разлог је што је истовремено са великом понудом евра, Србија у прошлој години остварила фискални суфицит, што фактички значи повлачење динара из оптицаја.

„Прави фундаментални разлози за јачање валуте би били рецимо већи раст продуктивности у Србији него у еврозони или трговински суфицит у размени, али ниједно од тога није случај“, оцењује он.

Истовремено апрецијација (јачање) динара оставља и последице по економију. Арсић напомиње да се тиме подстиче раст увоза, док се дестимулише извоз.

„У 2017. години имали смо убрзање раста увоза. Делом је то последица поскупљења енергената и лошије пољопривредне године, али делом се односи и на јачање динара јер имамо раст увоза и потрошних добара. Дугорочно то може дестимулисати наш извоз. Истина је да то не погађа стране фирме које извозе из Србије, али ми имамо и на хиљаде малих и средњих предузећа које послују са малим маржама и на ивици рентабилности и јачање динара их чини мање конкурентним. С друге стране увозна роба је све исплативија што утиче на успоравање домаће производње, па и запослености“, каже он.

За банкаре јачи динар је лепа вест. Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака истиче да је динар у дужем периоду стабилан што је последица политике НБС последњих 10, а посебно у последњих пет година.

„Сви инвеститори који хоће да раде регуларно и да планирају пословање очекују стабилност и цена и курса. Такође сви који имају кредите индексиране у страној валути сада трљају руке. У режиму девизног курса какав водимо могућ је и раст и пад, а тржишни услови су сада такви да је понуда већа од тражње и да курс евра пада. Колико ће ово да траје тешко је предвидети“, рекао је Дугалић уз коментар да су високе стопе приноса на обвезнице вероватно и један од разлога зашто је велика понуда девиза који се мењају за динаре након што је НБС спустила референтну каматну стопу на 3,25 одсто пре неколико дана.

Народна банка Србије је током 2017. године била нето купац евра на девизном међудевизном тржишту у износу од 725 милиона евра. Међутим, у четвртом тромесечју 2017. је продала 285 милиона евра и истовремено купила 245 милиона евра. Затим је у јануару продала 180 милиона евра, да би у фебруару купила исто толико евра на тржишту.

Иначе највећи притисак на курс је током прошле године долазио од прилива страних директних инвестиција које су у бруто износу достигле 2,55 милијарди евра, што је свакако позитивно. Такође, током прошле године имали смо нето одлив по основу портфолио инвестиција у вредности 827 милиона евра, а највише зато што је 570 милиона евра исплаћено нерезидентима на име доспелих еврообвезница.

Управа за јавни дуг је у марту емитовала петогодишње и десетогодишње динарске државне обвезнице. Десетогодишње хартије продате су са годишњом каматном стопом од 5,875 одсто (и приносом од 5,2 одсто), док су петогодишње обвезнице продате.

Привлачење шпекулативног капитала

Дејан Шошкић, професор на Економском факултету у Београду и бивши гувернер НБС напомиње да јак динар краткорочно свима одговара и НБС због обарања инфлације и држави због бољих показатеља задужености према БДП-у.

„Краткорочне користи не могу оправдати штету која тиме настаје. Слање оваквих порука у свет и високи приноси на државне хартије привлаче краткорочни шпекулативни капитал, а он додатно јача динар. Тако се прави мехур, као што смо имали 2007. и 2008. који се издувао 2010. године када је кратком року евро скочио са 78 на 107 динара“, подсећа Шошкић.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер