Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Манифестацијом „Велики школски час“ обележава се 84 година од масовног стрељања у Шумарицама

 Прошле су 84 године од стрељања у крагујевачким Шумарицама око 3.000 недужних грађана, међу којима је било и око три стотине ђака и наставника. У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. У знак сећања, у Шумарицама ће и ове године бити одржан "Велики школски час". Пренос је на Првом програму РТС-а од 11 часова.

Масакр над више хиљада српских цивила, мушкараца и деце, гимназијалаца, немачка казнена експедиција извршила је као одмазду, због напада, погибије и рањавања, неколико немачких војника од стране устаника у околини града.

Убијено је, колико се зна, 2.796 српских цивила, међу њима 412 у оближњим селима, остали у Крагујевцу. Поред бројних других, Немци су тада привели и одвели на стрељање чак и ђаке виших разреда гимназије, од петог до осмог разреда. 

У Србији је од лета 1941. године био у току устанак, пошто је Краљевина Југославија нападнута и окупирана неколико месеци раније, у априлу.

Непосредни повод за немачки напад био је преврат који се догодио 27. марта у Београду, када је оборена Влада Цветковић Мачек, потписница Протокола о приступању Пакту два дана раније.  Берлин је иначе био крајње неповерљив према Београду од лета 1940. пошто су по капитулацији Француске Немцима пали у руке докази да су симпатије власти у Београду биле противне интересима Немачке.

Прва позадина напада на Југославију налазила се претходној одлуци Берлина да се британске трупе одстране из Грчке, која је окупирана одмах после Југославије, при чему су Британци побегли на Крит, а пошто је уследио десант немачких трупа на то острво, у Египат.

Устанак у Србији под вођством КПЈ, који је започео 7. јула те 1941. догодио се пошто је Немачка напала Совјетски Савез.

Сто за једног

Врх КПЈ поступио је тиме у складу с налогом из Москве. Како је устанак одмицао уследиле су немачке репресалије, а потом и наредба да ће се надаље за једног погинулог Немца стрељати стотину грађана Србије као одмазда.

Одлука окупатора да уследи стрељање, одмазда, у Крагујевцу донета је после напада устаника 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац, између села Бара и Љуљака, када је немачка колона дочекана у заседи. 

Била је то заједничка акција партизана, односно тада Народноослободилачких партизанских одреда (касније НОВЈ), и четника, припадника Југословенске војске у отаџбини, у којој је погинуло 10 немачких војника, а 26 је рањено.

Према драконској одредби Франца Бемеа, тада главнокомандујућег немачког генерала у окупираној Србији, донетој 10. октобра, прописано је стрељање 100 Срба за једног убијеног, а 50 за сваког рањеног Немца. 

Наредбу да се спроведе одмазде у Крагујевцу непосредно је издао мајор Ото Деш, тада заповедник 749. пука, са средиштем у Краљеву. Израчунато је притом да ће се, по наредби генерала Бемеа, с циљем одмазде стрељати 2.300 особа.

Из Краљева налог је прослеђен мајору Паулу Кенигу у Крагујевац. Ото фон Бишофсхаузен, крајскомандант, инсистирао је тада да су околна села, како се изразио, легла бандита, те да би одмазде, хапшења и стрељања, требало започети у њима.

Сам Крагујевац Бишофсхаузен је описао као углавном мирну средину. Одмазде су тако започеле у оближњим селима, као 19. октобра у Маршићу, Илићеву, Грошници, а настављене масовним стрељањем у Крагујевцу 21. октобра, а делом и претходног дана.  

Није у потпуности разјашњено колико је људи тада ухапшено. Процењује се да је приведено између пет и шест хиљада грађана, што је чињено сасвим неселективно. 

Хапшени су мушкарци старости између 16 и 60 година, мада је међу приведенима било и других, а колико се зна, отпора приликом привођења није било. Хапшења и узимање талаца тада нису били ретки, али је мало ко претпостављало да ће уследити масовно стрељање. 

Приведени су потом сабијени у топовске шупе које је претходно користио артиљеријски пук "Танаско Рајић" југословенске војске. Било је притом селекције приведених, издвојени су, односно замењени поједини грађани.

Извршиоци стрељања били су припадници Вермахта, дакле регуларних немачких трупа. Били су то Први батаљон 724. пешадијског пука и Трећег батаљон 749. пешадијског пука.

Трагедија Крагујевца, када је тај град безобзирним стрељањем хиљада житеља завијен у црно, пренеразила је целу Србију, што је довело и до преиспитивања на тему смисла устаника у таквим околностима.

Одлука о изградњи Спомен парка донета је 1953. године када је први пут и приређена службена комеморација. Спомен парк који је дуго потом дограђиван обухвата простор укупне површине 352 хектара. На тлу комплекса налази се 30 масовних гробница.

Почев од 1971. године у Шумарицама се одржава манифестација "Велики школски час" којом се подсећа на масакр који се догодио октобра 1941. Српска православна црква канонизовала је невине страдалнике, прогласивши их за новомученике. Године 2012. Влада Србије донела је одлуку да се дан масакра у Крагујевцу надаље обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

"Kрвава бајка"

Крагујевачка трагадија је, како историчари упозоравају, била позната у Другом светском рату одамах пошто се десила и некако је одмах постала симбол страдања деце и цивила у ондашњим Југославији и Србији у Другом светском рату. 

Спомен парк "Крагујевачки октобар", у оквиру ког је и музеј "21. октобар", као и песма Десанке Максимовић "Крвава бајка" чувају сећање на стрељане грађане.

У Музеју "21. октобар" су, између осталог, изложене личне ствари страдале деце - капе, ђачке књижице, документа, све оно што су имали код себе када су стрељани. 

Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.

Спомен-парк "Крагујевачки октобар" основан је 1953. године са жељом да очува успомену на стрељану децу и грађане, да негује културу сећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности.

Велики школски час крај споменика стрељаних ђака и професора одржава се од 1971. године. 

(РТС-Танјуг)