Цвијетин Миливојевић: Санак "Рањеног орла"

 Као што сам, у лето 2008, отуда, са прекојадранске стране, из Венеције и Лидо ди Језола, из чиста мира, предосетио да ће се, у Војводином одсуству, међу напредним радикалима, Цезару десити неки Брут...

Бадава сам се тешио филозофским опусом Леонарда да Винчија: "Мало знање даје човеку гордост, велико знање - смерност. Тако празан клас диже ка небу охолу главу, а класови пуни зрна савијају главе доле ка земљи, матери својој."

Бадава, кад ми се, пред очима, упорно одмотавао "дежа ви" са нечега што се зове Главни одбор Српске напредне странке. И нечији говор који, 76 година након премијере, у нешто слободнијој интерпретацији, данас звучи отприлике овако:

"Браћо Срби, судбина ваша, ваше деце, ваше земље и вашег народа у вашим је рукама. Анархија мора бити уништена. Устајте, остављајте све друге послове, организујте се и приступајте одредима које шаље Влада народног спаса, сатрите одметнике и разбојнике који желе да гурну цео народ у коначну пропаст. Чујте наш позив, чујте наш крик за спас српства. Чујте и похитајте јер су и часови скупи, и сутра ваш одзив може већ касно доћи. Обраћамо се и вама, грешници, верујући да је и међу вама већина само заблудела. Дођите свести. Оставите шуму, пушку и бомбу. Вратите се породици и дому свом. Вратите се своме раду. Оставите велике и силне, нека се они међу собом објашњавају и споразумевају, не мешајте се у туђе рачуне. Дајемо вам последњи рок. Сваки онај који се до (...) врати своме дому, а који није учинио никакво дело злочина, бише поштеђен законске одговорности. Оне који се и овом последњем позиву не одазову, уништиће српски народ, свестан да, уништавајући њих, спасава себе... Поклоните ми и надаље веру, да вас Влада народног спаса поведе српским националним путем са кога нећете моћи никада више скренути и пропасти. Ваистину вам кажем: само тај пут води вас данас срећи, лепшој будућности и вечитом животу Србадије..."

Тај неки, прочитах доцније, рекао је и нешто као: "Хтели су да ме имају на црти и излазим им на црту... Не дам Србију никоме!" А мени је одзвањало као: Нећу кохабитацију, хоћу сам да владам... Србија је само моја играчка. Само ја знам како да је ампутирану, без Косова, испоручим Ангели пред ноге..

"Ово би могла да буде најгора ноћна мора!" - вели Канцелар у оном Израелчевом рекламном фалсификату оригинала.

Али, кад сам се уверио да то не мора да буде лош знак какав је, пре фаталног пада, имао онај авијатичар Ненад, "Рањени орао" из Мир-Јам "љубића" - све је било срећа, срећа, радост. А после, све било је (и) музика. И јава.

Два јахача, још који дан заједно, сапи уз сапи, јаче, боље, напредније јашу. Још мало, возе у дуету. Као Паја Чутура и Јарић Т. Живадин: " Два возача мало јача седе иза управљача. Камион шестотон возе као авион..." А повампирио се и ВаздуПЛоховац, будући први зракопловац Србије: "Хеј, војници ваздухопловци, челична крила наше армије, смело напред, уз команданта, висина плавих сте бранитељи ви..." - и поручио Врховној екселенцији да не треба да робује сујети, већ да се п(р)ода, или тако већ некако, мајци Србији.

(Данас)