Брат Златка Кокановића, Звонко: То што се десило Златку, може сутра сваком од нас. Ми смо људи који смо овде поникли и који не дамо своју имовину

Блокаде у већини места у Србији су повучене, међутим трактори су и даље паркирани у центру Богатића - као подршка пољопривредницима који су ухапшени. Петорица пољопривредника из тог места су ухапшена током покушаја блокаде граничног прелаза. Претходних дана двојица су задржана и у притвору до 30 дана. Док чекају одлуку о жалби, пољопривредник Горан Даниловић штрајкује глађу у притворској јединици у Шапцу, док Славиша Шесић штрајкује и глађу и жеђ.

Блокада је постављена и у Горњим Недељицама код Лознице. Из удружења "Не дамо Јадар" најавили су да ће блокаде трајати, док ухапшени пољопривредници не буду пуштени.

Тренутно нема никаквих назнака да би Златко Кокановић и остали ухапшени могли да буду пуштени.

Његов брат Звонко каже да је јуче видео Златка, да је он психофизички добро, али "како се осећа затворен човек, то само он најбоље зна".

"Мој брат се третира као државни непријатељ број један, што је страшно и тужно у једној држави - да пољопривредник, сељак буде тако таргетиран и осуђиван. Ако постоје кривична дела и прекршаји - у реду је, треба санкционисати, али нека буде закон једнак за све", поручио је он.

Звонко Кокановић напомиње да суд није уважио ни снимке, нити жалбе које је адвокатица одбране доставила. Златко, стога, остаје у притвору 30 дана.

"Институције нас не контактирају. Ми се држимо првобитних захтева, али првенствено је ово сада као подршка Златку, јер Златко може бити сутра свако од нас. Овом приликом позивам све пољопривреднике, све грађане да искажу своје незадовољство, јер свако може од нас сутра бити ухапшен на нелегитиман, бесправан начин", истакао је он.

Све му делије као политички процес.

"Ми годинама трпимо притиске - од оптужби да смо продали земљу, да смо блокадери, страни плаћеници. Али навикли смо да се носимо с тим, јер добро знамо ко смо и шта смо. Ми смо људи који смо овде поникли и који не дамо своју имовину зарад неког финансијског добитка, који је небитан", навео је он.

На питање како живи српски сељак, Звонко одговара - на рубу егзистенције.

"С обзиром на то колико је наша земља плодна, требало би да будемо једна од најбогатијих земаља у свету! Али да имамо добру аграрну политику, да имамо добру бригу о селу. Овако, мора да се ради од јутра до сутра. Већина нас ради два или више послова да би живели пристојно. Живот на селу није лак", казао је он.

Држава помаже, али их са друге стране и притиска, описује он. Најбоље би било да је тржиште стабилно, наводи.

"Али тржиште је нестабилно. Деси се да компанија назове телефоном и каже 'од сутра смањујемо откуп за 10 до 12 одсто због вишкова који су настали као последица прекомерног увоза'. Ја буквално не знам шта ћу да сутра радим. Нема сигурности. Ми смо од јутра до сутра препуштени себи да се организујемо како знамо. Као што министар рече - млади сте, здрави сте, паметни сте, знаћете како да се прилагодите на ситуацију", навео је.

Волео би, каже, да су милионери, како их министар Драган Гламочић описује.

У стварности, Звонко са блокаде иде кући да намири, па потом на посао.

Захтеви које су упутили Министарству пољопривреде су, наводи, само делимично испуњени.

"Ми не знамо шта ће сутра да буде. За десет дана могу да поново кажу да имају вишкове, неће откупити млеко. Ми желимо стабилно тржиште, желимо сигурност, желим програм и план за наредних пола године, да знам како да организујем своју производњу, да имам времена да реагујем", закључио је он, додавши да нема намеру да иде са села, нити да мења делатност.

(Н1)