Бранислав Гулан: Пољопривреда доведена до колапса - имамо најмање говеда у последњих 100 година. Србија је изгубила пољопривредни суверенитет

Агроаналитичар Бранислав Гулан, говорећи о протестима пољопривредника и неуспелим преговорима са министром Драганом Гламочићем, каже за Н1 да је пољопривреда доведена до колапса, да је Србија изгубила прехрамбени суверенитет на млеку и месу и да је тренутна ситуација последица лоше аграрне стратегије која је била на снази од 2014. до 2024. године.

Према његовим речима, од 4.720 села у Србији, у 600 њих нема ниједне краве, као и да имамо укупно 698.870 говеда, што је најмање у последњих 100 година.

Истиче да је улица место где само може да се чује глас пољопривредника, али она неће решити проблем.

"Ово што се сад ради може да буде само гашење пожара, нема системских решења последњих пет деценија", оцењује.

Такође, додаје да Србија годишње производи милијарду и 340 милиона литара млека.

"Ми производимо 60 хиљада тона сирева. Од тога извозимо јефтино 15.500 тона сирева, а скупо увозимо 12.500 тона сирева. У структури млека, то је 97,7 одсто. Нешто више од 800 милиона литара млека је у редовним токовима, а 600 милиона литара је у црној емисији", наводи он.

Каже и да је аграрни буџет ове године 147,5 милијарди динара, што је рекордни буџет, али указује, да би он био добар када би пољопривреда била здрава и када би се расподелио стварним произвођачима.

"Међутим, ја нисам сигуран где ће те паре отићи. А ево вам и доказ зашто нисам сигуран. У 2016. години сточарима је упућено 28 милијарди динара да би обновили сточни фонд и да би имали више крава, да би имали мање проблема. Године 2018. је још ту додато 26 милијарди динара за село. То је 54 милијарде уплаћено њима. То је кад се претвори у евре 460 милиона евра. Тад је аграрни буџет био 400 милиона евра. Државни ревизор је то контролисао. И утврђено је да се не зна где су паре отишле, да није побољшан увоз, извоз, квалитет, већи број грла, ништа, није побољшано, а нема пара", поручио је Гулан.

Оцењује да су те паре стигле до сточара, они данас не би били на улицама, већ у својим стајама и на њивама.

Сматра да све док пољопривреда не постане стратешка грана, проблем неће бити решен.

На питање зашто је претходна аграрна стратегија, коју је писало 240 аутора, била лоша, каже да су они тада обећали да ће се пољопривреда на годишњем нивоу развијати 9,1 одсто, а 6,1 одсто у лошим годинама.

"Упозоравао сам на нелогичност те стратегије, на њене лоше стране", наводи и додаје да су и други указивали да је стратегија урађена нетачно, са нетачним подацима и да ће то бити лоше за државу.

"Раст пољопривреде за 10 година био је само један одсто, годишње 0,17 одсто... Резултат те стратегије је да је Србија изгубила прехрамбену сувереност, пре свега у свињском месу и млеку", наглашава.

Наводи и да је прошле године Србија потрошила милијарду евра на увоз меса и млека, а годину раније 650 милиона евра.

Каже и да смо 1991. године из Југославије извозили 54.000 тона јунећег меса, а само из Србије 34.000 тона, а сада извозимо 400 тона годишње, што је 100 пута мање.

Додаје и да је урађена нова стратегија, коју влада треба да усвоји, и да је она, за разлику од претходне, реална.

"Међутим, оствариће се само ако је држава подржи. Ако држава не подржи, онда ће све бити као и до сада", закључује.

(Н1)