БИРН: Фабрика дронова у Србији договорена с контроверзним израелским војним гигантом

 Србија је договорила производњу дронова на својој територији са израелским војним гигантом Елбит Сyстемс, компанијом која је годинама критикована због улоге у израелским војним операцијама у Гази и на Западној обали, откривају БИРН и Хааретз.

"Ускоро отварамо прву фабрику озбиљних дронова овде у нашој земљи, веома озбиљних, најозбиљније светске продукције“, изјавио је председник Србије Александар Вучић 7. марта ове године, подсећа БИРН.

Вучић је претходно навео да ће Србија фабрику отворити са иностраним партнером, и то из Израела, као и да би фабрика могла да почне с радом већ у априлу, али није открио име компаније.

БИРН и Хааретз откривају да је у питању Елбит Сyстемс, највећа израелска војна компанија која је годинама на мети критика због учешћа у израелским операцијама у Гази и на Западној обали.

Елбит ће имати 51 одсто власништва у фабрици дронова, док ће 49 одсто имати домаћи Yугоимпорт СДПР.

Специјална известитељка УН за окупиране палестинске територије Франческа Албанезе у извештају из јуна 2025. наводи да је Елбит међу компанијама које профитирају од „геноцида који траје“ у Гази, где је, од напада Хамаса у октобру 2023, у израелским војним операцијама страдало више од 70.000 Палестинаца.

Специјална известитељка УН за окупиране палестинске територије Франческа Албанезе у извештају из јуна 2025. наводи да је Елбит међу компанијама које профитирају од „геноцида који траје“ у Гази

Према документима до којих су дошли БИРН и Хааретз, и наводима два независна извора, планира се производња две врсте дронова – за блиске и далеке мисије.

Фабрика би требало да буде смештена у објекту у Шимановцима, који ће бити закупљен од фирме Жељка Митровића, власника Пинка, пише БИРН. Деманти ових навода из Пинк медиа гроуп д.о.о. погледајте на овог линку.

Израел и Србија већ имају развијену сарадњу у области наоружања. Вредност извоза муниције и наоружања из Србије у Израел од 2023. порасла је чак 42 пута и на крају прошле године достигла 114 милиона евра, упркос бројним апелима експерата Уједињених нација да се продаја војне опреме Израелу обустави.

Већина овог извоза реализована је управо преко СДПР-а.

Вук Вуксановић, предавач на Одељењу за ратне студије Кинг’с Цоллеге у Лондону, каже да су мотиви Србије потенцијална зарада од продаје тих дронова, али и приступ технологији и знању једне од најнапреднијих војних компанија. Израел, с друге стране, настоји да себи осигура „ланац снабдевања ван свог дворишта које је стално у конфликтној зони“.

Вуксановић истиче да Србија и даље геополитички балансира, али неке адресе постају важније, у овом случају Израел, јер га власт види као „пречицу до Беле куће“.

Главни приоритет владајуће елите је да остане на власти, а да би то постигла, важно је да не улази у сукоб с Американцима, посебно у контексту недавних Трампових потеза у глобалној арени

„Главни приоритет владајуће елите је да остане на власти, а да би то постигла, важно је да не улази у сукоб с Американцима, посебно у контексту недавних Трампових потеза у глобалној арени“, наводи за БИРН.

СДПР није одговорио на питања новинара, док су у Елбиту кратко одговорили: „Без коментара“.

"Свеприсутне машине за убијање“

Израелско-српска производња дронова биће смештена у Шимановцима, око 30 километара западно од Београда, у објекту у власништву Пинк Медиа Гроуп.

Према документима у које је БИРН имао увид, а која су потврдила два независна извора блиска војној индустрији, планирана је производња две врсте дронова – кратко-дометног модела велике носивости и са ротационим крилима, и напреднијег и бржег модела дугог домета, који може да лети на висинама од преко шест километара.

Извор упућен у договор каже да је дугодометни дрон „напреднији“ од Пегаза, борбено-извиђачког дрона који Србија већ производи.

„Има већу висину лета и већу оперативну аутономију. Суштина целе приче је трансфер технологије, јер ће и наши инжењери радити на томе, а тај дрон је заправо круна читавог пројекта“, наводи он.

Према извору БИРН-а, стручњаци из Утве, фабрике авиона која је у власништву СДПР-а, биће такође укључени у процес.

Елбит има бројне уносне уговоре са израелском војском због чега је често критикован.

У извештају специјалне известитељке УН-а Франческе Албанезе, под насловом Од економије окупације до економије геноцида, Елбит Сyстемс се наводи међу компанијама које „доприносе развоју алата за надзор, контролу маса, урбано ратовање, препознавање лица и циљане ликвидације – алата који се у пракси тестирају на Палестинцима“.

У извештају се посебно помињу дронови које су развили и испоручили Елбит и још једна израелска компанија, а који делују заједно са израелским борбеним авионима током бомбардовања Газе. Ти дронови служе за надзор Палестинаца и прикупљање обавештајних података о метама, наводи се у извештају. 

Уз подршку тих компанија и сарадњу са институцијама попут Технолошког института у Масачусетсу (МИТ), „дронови које користи Израел добили су аутоматизоване системе наоружања и способност да лете у ројевима“.

„Дронови, хексакоптери и квадкоптери постали су свеприсутне машине за убијање на небу изнад Газе“, наводи се у извештају.

Израел одбацује све оптужбе за геноцид.

Оптужбе за геноцид – и негирање

У септембру прошле године, независна међународна истражна комисија УН за окупирану палестинску територију, закључила је да Израел чини геноцид у Гази, наводећи десетине хиљада цивилних жртава и разарања великих размера, и позвала државе чланице УН да казне одговорне. 

„Када се појаве јасни знаци и докази геноцида, изостанак реакције да се он заустави значи саучесништво“, рекла је тадашња председница комисије Нави Пилај. „Све државе имају правну обавезу да искористе сва разумна средства која су им на располагању како би зауставиле геноцид у Гази.“ 

Пре тога, у јануару 2024, Међународни суд правде у Хагу, највиши суд УН, наложио је Израелу да спречи да његове снаге почине или подстичу геноцидна дела против Палестинаца, по тужби за геноцид коју је против Израела поднела Јужна Африка. Коначна одлука о томе да ли је у Гази почињен геноцид могла би да потраје годинама. Израел негира те оптужбе.

Србија као нова муштерија

Према Стокхолмском међународном институту за истраживање мира (СИПРИ), који прати глобалну трговину оружјем, Елбит Сyстемс је водећа израелска компанија за производњу оружја и војне опреме.

У марту је Тхе Јерусалем Пост известио да је Елбит Сyстемс сада највећа израелска фирма по тржишној вредности листирана на берзи у Тел Авиву. 

Компанија има низ уносних државних уговора у Израелу, а последњих година склапа послове са Београдом.

Почетком прошле године, Елбит је Србији продао напредне артиљеријске системе ПУЛС и беспосадне борбене дронове Хермес 900 вредне укупно 335 милиона долара. У августу је потписан још један уговор, вредан 1,6 милијарди долара, који обухвата испоруку дронова, ракета дугог домета, система за електронско ратовање и бројне друге војне опреме Србији.

БИРН је претходно објавио и да је београдска компанија Едепро – „регионални лидер у решењима за погонске системе“ за ракете, дронове и пројектиле – извозила војну робу компанији ИМИ Сyстемс, која је од 2018. у власништву Елбита.

Нису сви толико ентузијастични због сарадње са израелским војним гигантом. Позивајући се на званични документ, агенција Франс прес (АФП) је прошле године известила да је Шпанија отказала уговор вредан око 700 милиона евра за куповину Елбитовог ракетног система, након што је уведен ембарго на војну трговину са Израелом.

Прошлог месеца, група која себе назива „Еартхqуаке Фацтион“ преузела је одговорност за пожар у фабрици чешког ЛПП Холдинга, који је 2023. најавио партнерство са Елбитом, такође за развој дронова. Група је навела да јој је циљ био да омете израелске операције у Гази.

Упркос критикама, Елбит је прошле године остварио приходе од 7,9 милијарди долара, што је раст од 16,3 одсто у односу на 2024. Компанија је ове године уговорила додатне послове, а посао цвета и захваљујући америчко-израелском нападу на Иран.

Током посете Србији у марту, известитељка УН-а Франческа Албанезе је описала Србију као „једног од најјачих и најодлучнијих савезника Израела, без имало стида“. Министарство спољних послова Србије одговорило је да су њене изјаве „непримерене“ и представљају „неприхватљиво мешање у унутрашње ствари наше земље“.

Инвеститори се повлачили из Елбита и раније

Норвешка влада је 2009. године објавила да њихов државни пензиони фонд продаје своје акције у компанији Елбит Сyстемс, на препоруку Савета за етику, а због улоге те компаније у испоруци надзорних система за контроверзни раздвојни зид на Западној обали.

„Не желимо да финансирамо компаније које тако директно доприносе кршењу међународног хуманитарног права“, изјавила је тадашња министарка финансија Норвешке Кристин Халворсен 2009. године.

Данске Банк је у јануару 2010. уврстила Елбит на листу компанија које не испуњавају њене стандарде друштвено одговорног инвестирања.

Два месеца касније, и један шведски пензиони фонд бојкотовао је фирму због њеног учешћа у изградњи зида на Западној обали, за који је Међународни суд правде у саветодавном мишљењу из 2004. оценио да је у супротности с међународним правом.

Један од највећих данских управљача пензионим фондовима, ПКА Лтд, саопштио је 2014. да више неће разматрати улагања у Елбит, из истих разлога.

Британска банка ХСБЦ повукла је своје инвестиције из Елбита 2018. године, а након што је компанија преузела ИМИ Сyстемс који производи касетне бомбе.

(БИРН-Н1)