ББЦ: Зашто је Русија напала Украјину и шта Путин заправо жели?

 Русија је покренула разорну копнену, ваздушну и поморску инвазију на Украјину, европску демократску земљу у којој живи 44 милиона људи. Руске снаге бомбардују центре градова и приближавају се главном граду Кијеву, а пред њима цивили масовно беже.

Месецима је председник Владимир Путин негирао да ће напасти своје комшије, али онда је поцепао мировни уговор и започео оно што је Немачка назвала „Путиновим ратом“, шаљући трупе у Украјину са севера, истока и југа, пише ББЦ.

И док број жртава расте, руски вођа оптужен је да је уништио мир у Европи. Читава структура безбедности Европе зависи од тога што ће се догодити следеће.

Зашто су руске трупе напале?  

Путин се појавио на телевизији нешто пре зоре 24. фебруара и изјавио да се Русија не може „осећати безбедно, развијати и постојати“ због, како он тврди, константних претњи које долазе из модерне Украјине.

Одмах потом су нападнути аеродроми и војна седишта, након чега су из Русије, анектираног Крима и савезнице Белорусије у Украјину ушли тенкови и војска. Сада су војни авиони почели бомбардовати велике градове.

Русија одбија користити речи „рат“ или чак „инвазија“; готово сва оправдања која је њихов вођа понудио су лажна или ирационална.

Путин тврди да је његов циљ заштитити људе који су подвргнути насиљу и геноциду, да жели „демилитаризовати и денацификовати“ Украјину. У Украјини се није догодио геноцид. Украјина је витална демократија, а води је председник који је Јевреј.

"Како бих ја могао бити нациста?" упитао је Володимир Зеленски који је упоредио руску инвазију с оном нацистичке Немачке у Другом светском рату. Украјински рабин и меморијал у Аушвицу такође су одбацили увреде из Русије.

Председник Путин често је износио оптужбе да су Украјину преузели екстремисти, све откад је проруски председник Виктор Јанукович свргнут 2014. године, након месеци протеста против његове владавине.

Русија се тада осветила окупиравши јужну регију Крим и започевши побуну на истоку, подржавајући сепаратисте који се боре против украјинских снага у рату у којем је живот досад изгубило 14.000 људи.

На крају 2021. године, Русија је започела гомилање својих трупа близу украјинске границе, истовремено константно понављајући да нема намеру напасти. Али, тада је Путин поништио мировни споразум из 2015. и одлучио признати подручја под контролом побуњеника као независна.

Русија се дуго бунила против жеље Украјине да се придружи Европској унији и НАТО. Најављујући инвазију, Путин је оптужио НАТО да прети "нашој великој будућности као државе".

Колико далеко ће Русија ићи?  

Постало је јасно да Русија жели окупирати велике градове и свргнути украјинску демократски изабрану владу. Председник Зеленски рекао је да је примио упозорење "да ме је непријатељ означио као мету број један; моја породица је мета број два".

Русија тврди да жели Украјину ослободити од терора и „очистити је од нациста". Под изговором лажи да Украјину од 2014. воде фашисти, Путин је говорио о томе да ће „оне који су починили небројене крваве злочине против цивила“ довести пред судове.

Његове дугорочне амбиције за Украјину остају непознате. Он негира да жели окупирати Украјину и одбија оптужбе из Велике Британије из јануара да је планирао инсталирати проруску марионету на чело владе. Један непотврђени извештај тајних служби каже да Путин жели земљу поделити по пола.

Суочен чврстим отпором од стране непријатељски расположене популације, Путин је показао да је спреман бомбардовати цивилна подручја да би постигао своје циљеве.

Не постоји директна претња руским суседима на Балтику, али НАТО је за сваки случај побољшао своју обрану.

Пре инвазије, фокус Русије увек је био на подручјима која су држали побуњеници на истоку, с њеном подршком. Али то се све променило када је Путин признао њихову независност.

Не само да је јасно показао да та подручја више не види као до Украјине, подржао је њихове жеље за још више украјинске територије. Самопрозване републике простиру се на нешто више од трећине регија Доњецк и Луганск, а побуњеници држе контролу над остатком.

Колико је ова инвазија опасна за Европу?  

Ово су страшна времена за Украјинце. Бомбе падају на градове, а цивили беже у склоништа из времена Хладног рата.

Хиљаде како цивила, тако и војника, су већ погинуле у овом, како га назива немачки канцелар Олаф Шолц, Путиновом рату. Стотине хиљада људи је побегло из Украјине због руске инвазије. Пољска, Мађарска, Румунија, Молдавија и Словачка бележе велики пораст прелазака граница, а ЕУ предвиђа да би из својих домова могло бити протерано више од седам милиона људи.

Руски вођа је чак поставио нуклеарно оружје у стање високе приправности, неколико дана након што је Западу запретио „последицама какве никад пре нисте видели“ ако му ико стане на пут. Овакве сцене су стравичне за цели континент – ово је први пут након деценија мира да земље Европе проматрају како велика сила напада њиховог европског суседа. Присећајући се Хладног рата, Зеленски је изјавио да се Украјина бори да спречи подизање нове Гвоздене завесе која би изоловала Русију од цивилизованог света.

За европске вође, ова инвазија подсетила је на најмрачнија раздобља од Другог светског рата. Француски председник Емануел Макрон говорио је о „прекретници у европској историји“, а Олаф Шолц је упозорио да „Путин жели створити Руско царство".

За породице обе војске, ово су дани пуни стреса. Украјинци су већ проживели мучних осам година с руским савезницима. Војска је позвала све резервисте у доби од 18 до 60 година.

Ни људи у Русији нису били спремни за овај рат, који је одобрио великим делом нерепрезентативни горњи дом парламента. Хиљаде демонстраната ухапшене су у земљи у којој је вођа опозиције већ у затвору.

Шта Запад може учинити? 

Одбрамбени савез НАТО је јасно изјавио да не планира послати трупе у Украјину, али чланице шаљу оружје и медицинску опрему. Европска унија, први пут у својој историји, купиће и послати оружје и другу опрему.

НАТО је послао неколико хиљада трупа у балтичке државе и Пољску, а први пут активира део својих много већих снага за брзу реакцију. НАТО не жели рећи где ће оне ићи, али неке би се могле распоредити у Румунију, Бугарску, Мађарску и Словачку.

Истовремено, Запад је усмерио своје реакције на руску економију, финансијске институције и појединце:

- ЕУ, САД, Велика Британија, Јапан и Канада избациле су највеће руске банке из СЊИФТ механизма

- ЕУ, Велика Британија и Канада су забраниле руским авиокомпанијама улазак у свој ваздушни простор

- Личне санкције су уведене председнику Путину и министру спољних послова Лаврову од стране САД, ЕУ и Британије, а ЕУ је увела додатне санкције за још 351 руског парламентарца

- Немачка је зауставила издавање дозвола за руски гасовод, у који су много уложиле и Русија и европске компаније

- Руски државни медији Спутњик и Руссиа Тодаy, који се сматрају блискима Кремљу, забрањују се широм Европе

- Санкт Петерсбургу је одузето домаћинство овогодишњег финала Лиге шампиона и руски Гранд Приџ се неће одржати у Сочију.

Шта Путин жели?  

Не само да је захтевао да се Украјина никад не придружи НАТО, Путин је затражио и да се Савез врати у 1997. годину и поништи чланство чланицама на истоку. Жалио се да се Русија „више нема куда повући – мисле ли они да ћемо само седети и гледати ово?“

Путин жели да НАТО повуче своје снаге и војну инфраструктуру из земаља чланица које су се придружиле од 1997. и да не „шаље оружје у близину руских граница.“ То значи централну Европу, источну Европу и земље Балтика.

Али ово није само питање НАТО. Према речима немачког канцелара, руски вођа „жели заузети Европу и прекројити је по својим перспективама.".

Прошле године, Путин је написао дугачки чланак у којем је описао Русију и Украјину као „једну нацију“ и описао пад Совјетског савеза као „распад историјске Русије.".

Тврдио је да је модерну Украјину потпуно створила комунистичка Русија и да је то сада марионетска држава коју контролише Запад. Његов притисак на Украјину да не потпише споразум о жељи за придружењем Еуропској унији 2013. проузроковао је протесте који су резултирали свргавањем проруског председника.

У очима председника Путина, Запад је 1990. обећао да се НАТО „неће ширити ни центиметра према истоку,“ ли су свеједно то учинили.

То је све било прије пада Совјетског савеза, па се обећање дато тадашњем совјетском председнику Горбачову односило само на Источну Немачку у контексту реунифициране Немачке. Горбачов је касније изјавио да тада „тема НАТО-ове експанзије“ никад није била на столу.

Шта је НАТО рекао?  

НАТО је одбрамбени савез с политиком отворених врата новим чланицама, и државе чланице савеза инсистирају да се та политика неће мењати.

Украјински председник жели јасне рокове, али Украјина се неће придружити савезу још дуго, што је јасно изјавио немачки канцелар.

Идеја да би нека тренутна чланица НАТО-а одустала од свог чланства потпуно је нереална.

Постоји ли дипломатски излаз? 

Шансе су за то тренутно мале, без обзира на то што две земље одржавају преговоре на граници с Белорусијом.

Русија инсистира да Кијев положи оружје и крене у демилитаризацију, што се неће догодити.

Гледано даље од рата, сваки потенцијални договор морао би укључивати статус источне Украјине, као и контролу оружја са Западом.

САД је понудио започети преговоре о ограничењу ракета кратког и средњег домета, као и нови споразум о интерконтиненталним пројектилима. Русија захтева да се забрани нуклеарно оружје САД било где изван америчких државних граница.

Русија је позитивно реаговала на предложени „механизам транспарентности“ међусобних провера ракетних база – две у Русији, а две у Румунији и Пољској, пише ББЦ.

(Н1)