ББЦ: Вучић размењује увреде са Кремљем - Застој око руске нафте и санкције САД довеле Србију у сукоб са Москвом, разлике око испоруке гаса и трговине оружјем појачале тензије

 Застој око руске нафте и америчке санкције довеле су Србију у сукоб са њеним традиционалним савезником у Москви.

Додатне разлике око испоруке руског гаса и трговине оружјем у Србији појачале су тензије, а председник Србије Александар Вучић размењује увреде са Кремљем, пише британски ББЦ.

Корен проблема, и најхитније питање, је судбина српске националне нафтне компаније.

Руски Гаспром и Гаспром њефт поседују више од половине акција Нафтне индустрије Србије (НИС). То је довело компанију у тешку ситуацију, након што су америчке санкције НИС-у ступиле на снагу прошлог месеца због његових веза са руском енергетском индустријом.

Српска министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановиц́ рекла је за ББЦ да су руски власници НИС-а сада затражили од САД изузеће, што указује да је „руска страна била спремна да пренесе контролу и утицај на компанију на трец́у страну“. Али она упозорава да време истиче.

Утицај америчких санкција на НИС је био тренутан. Његове бензинске пумпе су поставиле знакове који упозоравају купце да се Виза и Мастеркард више не могу користити за плаћање горива, јер су амерички гиганти кредитних картица престали да обрађују плац́ања. Исто важи и за продајна места руских акционара НИС-а.

На Газпром бензинској пумпи на аутопуту између Новог Сада и Београда, Бојан и његове колеге нису ризиковали, точећи бензин и дизел за своје купце. То им је дало прилику да провере да ли возачи имају средства за плаћање, а Бојан је рекао да отприлике један од 10 купаца нема – „углавном странци“. Банкомат је инсталиран унутар бензинске пумпе за сваки случај.

НИС управља обема српским рафинеријама нафте, обезбеђујући више од четири петине бензина и дизела, и скоро сва млазна и тешка горива.

Србија нема излаз на море, па се ослања на Хрватску за испоруку нафте преко свог ЈАНАФ цевовода. Али откако су санкције ступиле на снагу, проток је прекинут.

Рафинеријама ће понестати сирове нафте за прераду пре краја новембра, због чега министарка енергетике каже да време истиче.

Србија није једина балканска земља која се бори са америчким санкцијама. Суседна Бугарска усвојила је закон о преузимању своје једине рафинерије нафте од руског нафтног гиганта Лукоила, пре него што санкције ступе на снагу 21. новембра.

Мађарски председник Виктор Орбан је обезбедио једногодишње изузеће од свог савезника, председника Доналда Трампа.

Почетком новембра могао се видети ред НИС-ових танкера како чекају улазак у складишта млазног горива на београдском аеродрому Никола Тесла, испоручујући залихе док су још могле.

Национална авио-компанија Ер Србија рекла је за ББЦ да „прилагођава своје пословне активности“ и да је предузела „неопходне кораке“ како би осигурала да може да одржи своје авионе у ваздуху.

Руски акционари нису журили да продају своје уделе у НИС-у, иако Београд каже да су сада спремни да делују. Национализација би била још једна могућност, као у Бугарској, али је Србија оклевала да следи тај пример, углавном због дугогодишњег пријатељства са Русијом.

За разлику од својих суседа, није део ЕУ, која је забранила увоз руске нафте, иако је кандидат за придруживање.

Ова епизода је несумњиво затегла односе са Москвом. Иза кулиса, у круговима српске владе влада велико негодовање.

Министарка енергетике је пажљиво бирала речи, али је њена фрустрација била јасна.

„Укупан приход у Газпром групи НИС-а је безначајан“, рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић за ББЦ. „Знамо да НИС није кључан за руски енергетски сектор и да значајно доприноси било ком приходу руске владе. Међутим, за Србију је веома важан.“ „Ове америчке санкције ц́е наштетити српском народу, због већинског удела који НИС има на тржишту. НИС запошљава 13.500 људи у Србији, тако да су нам запослени важни, као и стабилност на тржишту.“

Нафта није једини проблем. Србија се такође ослања на руски гас, који се испоручује по веома повољној цени. Али тренутни споразум о снабдевању истиче крајем године – и Москва изгледа не жури да га обнови, остављајући председника Вучића „веома разочараним“.

„Очигледно је да нисмо добили споразум о гасу јер постоји могућност да национализујемо НИС“, каже Жељко Марковић, српски консултант за енергетски сектор. „Можемо снабдевати Србију без руског гаса, али питање је по којој цени? Користили смо руски гас по нижој цени од тржишне. И да ли смо спремни са уговорима и капацитетима?“

Извоз оружја и муниције такође је погоршао односе са Русијом. Српска одбрамбена предузећа нису директно снабдевала Украјину, али су испоручивала оружје трећим земљама које су потом реекспортовале муницију.

Раније ове године, Москва је јасно ставила до знања да то више није прихватљиво – и председник Вучић је увео извозни ембарго.

Али крајем прошлог месеца променио је став, рекавши да је задовољан што Србија извози оружје и муницију у земље ЕУ, додајући да купци могу „да раде шта год желе“ са испорукама.

Ово је изазвало оштру размену између портпаролке руског Министарства спољних послова Марије Захарове и Вучиц́а.

Постоје знаци померања. Ако покушај САД да добије изузеће успе, санкције ц́е бити укинуте и нафта ће поново почети да тече у рафинерије НИС-а. Али још увек нема знакова споразума о гасу – и обим штете по српско-руске односе може бити значајан. Вучић често инсистира да пут Србије води ка Европској унији. Ако ништа друго, ова епизода може ојачати то уверење.

(Данас)