BBC: Vučić razmenjuje uvrede sa Kremljem - Zastoj oko ruske nafte i sankcije SAD dovele Srbiju u sukob sa Moskvom, razlike oko isporuke gasa i trgovine oružjem pojačale tenzije

 Zastoj oko ruske nafte i američke sankcije dovele su Srbiju u sukob sa njenim tradicionalnim saveznikom u Moskvi.

Dodatne razlike oko isporuke ruskog gasa i trgovine oružjem u Srbiji pojačale su tenzije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić razmenjuje uvrede sa Kremljem, piše britanski BBC.

Koren problema, i najhitnije pitanje, je sudbina srpske nacionalne naftne kompanije.

Ruski Gasprom i Gasprom njeft poseduju više od polovine akcija Naftne industrije Srbije (NIS). To je dovelo kompaniju u tešku situaciju, nakon što su američke sankcije NIS-u stupile na snagu prošlog meseca zbog njegovih veza sa ruskom energetskom industrijom.

Srpska ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je za BBC da su ruski vlasnici NIS-a sada zatražili od SAD izuzeće, što ukazuje da je „ruska strana bila spremna da prenese kontrolu i uticaj na kompaniju na treću stranu“. Ali ona upozorava da vreme ističe.

Uticaj američkih sankcija na NIS je bio trenutan. Njegove benzinske pumpe su postavile znakove koji upozoravaju kupce da se Viza i Masterkard više ne mogu koristiti za plaćanje goriva, jer su američki giganti kreditnih kartica prestali da obrađuju plaćanja. Isto važi i za prodajna mesta ruskih akcionara NIS-a.

Na Gazprom benzinskoj pumpi na autoputu između Novog Sada i Beograda, Bojan i njegove kolege nisu rizikovali, točeći benzin i dizel za svoje kupce. To im je dalo priliku da provere da li vozači imaju sredstva za plaćanje, a Bojan je rekao da otprilike jedan od 10 kupaca nema – „uglavnom stranci“. Bankomat je instaliran unutar benzinske pumpe za svaki slučaj.

NIS upravlja obema srpskim rafinerijama nafte, obezbeđujući više od četiri petine benzina i dizela, i skoro sva mlazna i teška goriva.

Srbija nema izlaz na more, pa se oslanja na Hrvatsku za isporuku nafte preko svog JANAF cevovoda. Ali otkako su sankcije stupile na snagu, protok je prekinut.

Rafinerijama će ponestati sirove nafte za preradu pre kraja novembra, zbog čega ministarka energetike kaže da vreme ističe.

Srbija nije jedina balkanska zemlja koja se bori sa američkim sankcijama. Susedna Bugarska usvojila je zakon o preuzimanju svoje jedine rafinerije nafte od ruskog naftnog giganta Lukoila, pre nego što sankcije stupe na snagu 21. novembra.

Mađarski predsednik Viktor Orban je obezbedio jednogodišnje izuzeće od svog saveznika, predsednika Donalda Trampa.

Početkom novembra mogao se videti red NIS-ovih tankera kako čekaju ulazak u skladišta mlaznog goriva na beogradskom aerodromu Nikola Tesla, isporučujući zalihe dok su još mogle.

Nacionalna avio-kompanija Er Srbija rekla je za BBC da „prilagođava svoje poslovne aktivnosti“ i da je preduzela „neophodne korake“ kako bi osigurala da može da održi svoje avione u vazduhu.

Ruski akcionari nisu žurili da prodaju svoje udele u NIS-u, iako Beograd kaže da su sada spremni da deluju. Nacionalizacija bi bila još jedna mogućnost, kao u Bugarskoj, ali je Srbija oklevala da sledi taj primer, uglavnom zbog dugogodišnjeg prijateljstva sa Rusijom.

Za razliku od svojih suseda, nije deo EU, koja je zabranila uvoz ruske nafte, iako je kandidat za pridruživanje.

Ova epizoda je nesumnjivo zategla odnose sa Moskvom. Iza kulisa, u krugovima srpske vlade vlada veliko negodovanje.

Ministarka energetike je pažljivo birala reči, ali je njena frustracija bila jasna.

„Ukupan prihod u Gazprom grupi NIS-a je beznačajan“, rekla je Dubravka Đedović Handanović za BBC. „Znamo da NIS nije ključan za ruski energetski sektor i da značajno doprinosi bilo kom prihodu ruske vlade. Međutim, za Srbiju je veoma važan.“ „Ove američke sankcije će naštetiti srpskom narodu, zbog većinskog udela koji NIS ima na tržištu. NIS zapošljava 13.500 ljudi u Srbiji, tako da su nam zaposleni važni, kao i stabilnost na tržištu.“

Nafta nije jedini problem. Srbija se takođe oslanja na ruski gas, koji se isporučuje po veoma povoljnoj ceni. Ali trenutni sporazum o snabdevanju ističe krajem godine – i Moskva izgleda ne žuri da ga obnovi, ostavljajući predsednika Vučića „veoma razočaranim“.

„Očigledno je da nismo dobili sporazum o gasu jer postoji mogućnost da nacionalizujemo NIS“, kaže Željko Marković, srpski konsultant za energetski sektor. „Možemo snabdevati Srbiju bez ruskog gasa, ali pitanje je po kojoj ceni? Koristili smo ruski gas po nižoj ceni od tržišne. I da li smo spremni sa ugovorima i kapacitetima?“

Izvoz oružja i municije takođe je pogoršao odnose sa Rusijom. Srpska odbrambena preduzeća nisu direktno snabdevala Ukrajinu, ali su isporučivala oružje trećim zemljama koje su potom reeksportovale municiju.

Ranije ove godine, Moskva je jasno stavila do znanja da to više nije prihvatljivo – i predsednik Vučić je uveo izvozni embargo.

Ali krajem prošlog meseca promenio je stav, rekavši da je zadovoljan što Srbija izvozi oružje i municiju u zemlje EU, dodajući da kupci mogu „da rade šta god žele“ sa isporukama.

Ovo je izazvalo oštru razmenu između portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove i Vučića.

Postoje znaci pomeranja. Ako pokušaj SAD da dobije izuzeće uspe, sankcije će biti ukinute i nafta će ponovo početi da teče u rafinerije NIS-a. Ali još uvek nema znakova sporazuma o gasu – i obim štete po srpsko-ruske odnose može biti značajan. Vučić često insistira da put Srbije vodi ka Evropskoj uniji. Ako ništa drugo, ova epizoda može ojačati to uverenje.

(Danas)