Апел више од 40 европских уметника и стваралаца на сајту листа „Ле Монде“: У Србији слобода мишљења више не постоји

 Ми, радници у области извођачких уметности, изражавамо своју подршку јединственом грађанском протестном покрету који се тренутно одвија у Србији бранећи основне демократске вредности, саопштило је више од четрдесет европских уметника, позоришних институција, фестивала, преводиоца и новинара у апелу који је данас објављен на сајту престижног француског листа Ле Монде.

Подсећајући да се као и сваког лета фестивали нижу једни за другим, славећи широм Европе виталност и богатство креативних талената из целог света, у међувремену, како истичу, у Србији – која је на прагу да уђе у Европску унију – на грађанке и грађане, као и на сектор извођачких уметности, сручила се брутална и системска репресија.

„Од 1. новембра 2024. године, када су почели протести који су потресли читаво српско друштво (само 28. јуна на улице Београда изашло је више од 140.000 људи), раднице и радници у области извођачких уметности јавно и прилично гласно изражавају своју подршку студентима који мирно демонстрирају против корупције и за обнову владавине права. И за то плаћају високу цену“, наводе у свом саопштењу.

„Широм земље укидају се руководеће уметничке позиције и препуштају управним одборима, чије чланове именују градске скупштине. На тај начин власти добијају могућност да отказују и контролишу програме великих манифестација. У Београду, то се догодило Београдском летњем фестивалу БЕЛЕФ, Октобарском салону, БИТЕФ-у, Међународном филмском фестивалу (ФЕСТ)…

У Новом Саду, где је и почео продемократски покрет студената и средњошколаца, предузете су мере против уметника и културних радника који су изразили подршку покрету – укинуте су субвенције великим фестивалима, али и сви пројекти позоришног одсека на универзитету (укључујући Фестивал еколошког позоришта за децу и младе).

У другим великим градовима, како истичу, укључујући Зрењанин – који је проглашен Културном престоницом Србије за 2025. годину – јавни конкурси за пројекте су повучени без икаквог објашњења или најаве, остављајући уметничке колективе на цедилу.

У Шапцу је директорка позоришта отпустила запослене који су подржали протесте. У целој Србији, локалне власти траже од руководилаца да доставе спискове слободних сарадника који учествују у блокадама и протестима, како им се не би продужавали уговори.

Потписници апела поново подсећају на случај Никите Миливојевића који, како наводе,  врло добро представља поменуто скретање ка ауторитарности.

„Познат широм Србије, али и са регионалним и међународним угледом, овај редитељ је одувек заступао слободу изражавања и пружање отпора, у контексту који је већ годинама описивао као непријатељски према свим дисидентским гласовима. Према низу догађаја о којем је већ писала и међународна штампа, а након што је изразио подршку протестном покрету, Миливојевић није поново именован за уметничког директора престижног БИТЕФ-а (Београдског интернационалног театарског фестивала), позицију која му је била поверена 2023. године“.

Према више извора, како се наводи, ова одлука је такође повезана са говором Мила Рауа на отварању БИТЕФ-а 2024. године, у којем је довео у питање планове компаније Рио Тинто да експлоатише руднике литијума у срцу Србије – пројекте које подржава и Европска унија, у потрази за новим изворима који би покренули енергетску транзицију.

Али није реч само о томе што му је одузета уметничка дирекција тог фестивала – укинута су и јавна средства за његов Шекспир фестивал, који траје већ дванаест година, а две представе које је требало да режира у сезони наредне године у јавним позориштима такође су отказане.

Насупрот томе, истиче се у апелу, уметници који подржавају владајућу Српску напредну странку добијају награде и позиције – без обзира на уметнички квалитет свог рада. Тенденција последњих година да се на челне позиције у позориштима постављају људи одани власти кулминирала је недавном одлуком да се Драгослав Бокан именује за председника Управног одбора Народног позоришта у Београду.

Познат по националистичким ставовима и подршци владајућој странци, Бокан је бивши командант паравојне јединице Бели орлови, једне од најзлогласнијих паравојних формација током ратова у бившој Југославији 1990-их.

„Критички настројени гласови гушени су годинама. Данас, тај систем више не познаје границе, и оно што уметници у Србији описују као „ућуткивање културног сектора“ све је интензивније из дана у дан. Слободе мишљења, изражавања и стварања више се не поштују.

Готово свакодневно, ми који имамо професионалне и пријатељске контакте са културним радницима и радницама у Србији, добијамо очајничке позиве за помоћ – да Европа погледа шта се дешава и реагује, јер једино међународне институције и будност спољног света могу да их заштите од репресије коју трпе свакодневно“.

Потписници апела објављеног на сајту Ле Монде, позвали су све европске представнике и парламентарце да јасно искажу противљење непрекидном кршењу слободе изражавања и даљем скретању Србије ка аутократији.

„Позивамо вас да браните темељне вредности Европске уније, садржане у Уговору о ЕУ: поштовање људског достојанства, слободу, демократију, једнакост, владавину права и људска права – укључујући и права мањина. Не чекајмо са реакцијом. Покажимо солидарност са онима који пружају отпор, јер њихова борба је и наша борба“.

Међу потписницима апела су Тијаго Родригеш (директор фестивала у Авињону), редитељ Мило Рау (директор Бечког фестивал)а, Марин Ман (прошлогодишња председница жирија Битеф фестивала), редитељке Жизел Вијен, Фија Менар, драмски писац и редитељ Жорис Лакост које такође познајемо са Битефа, Ортенс Аршамбол и Венсан Бодрије (били су на челу фестивала у Авињону од 2004-2013).

Ту су и Дрије Дуиби, Севрин Шаврије, Жилијен Гослен, Хортенсе Арчамбалт, Винсент Бадрие, Ани Бéрéловиц, Бено Брадел, Ани Бисанж, Мартин Салирез, Силвиа Касалино, Франческа Корона, Сéверин Шаврие, Мари Дидер…

(Данас)