Андрија Хебранг Србија сама за себе као држава не може опстати. Она мора бити паразит, извлачила је из Хрватске, из дела БиХ, из Македоније и са Косова

 Хрватски сан о малој Србији интензивирао се у години иза нас.

Дешавања у Србији загрејала су срца оних који нашој држави не желе добро, па сада поново покушавају да живе неке старе жеље и стремљења, за која смо мислили да су одавно на сметлишту историје.

Андрија Хебранг, некадашњи Туђманов министар и син српског џелата, не крије задовољство:

- Налазимо се у времену када наш бивши агресор - Србија, интензивно стиска гас и покушава надокнадити оно што је у рату изгубила. Својатала је Хрватску, део БиХ, Косово, све је у рату изгубила. Свела се на малу Србијицу и она сама живети не може. Погледајте ове жестоке догађаје већ месецима код њих, више људи на улицама него на радним местима, а то је само доказ онога што смо одувек знали - Србија сама за себе као држава не може опстати. Она мора бити паразит, она мора сисати неког, она мора извлачити из некога. У доба Југославије извлачила је из Хрватске, из дела БиХ, из Македоније, са Косова. Сад кад више нема тог извлачења јер је изгубила све те ратове, она упада у дубоке кризе. Те кризе се преливају и на Хрватску, нашом грешком јер смо дозволили да они преко пупчане врпце, која иде од Београда преко Милорада Пуповца до Загреба,  трују хрватску политику и то у првом реду лажима, каже Хебранг.

Иначе, његов отац Андрија Хебранг старији учествовао је, као представник Хрватске, на Првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942. године. Један је од оснивача Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске. У својим наступима истицао је ЗАВНОХ као израз хрватске суверености и тело надлежно за доношење свих одлука које се односе на Хрватску. Октобра 1944. године, смењен је са функције секретара ЦК КПХ због промовисања аутономаштва КПХ наспрам КПЈ.

У почетку је био сарадник Јосипа Броза Тита, а касније му је суђено као Информбироовцу. Извршио је самоубиство у јуну 1949. године у тадашњем београдском затвору Главњача.

(Политика)