Александар Радић: Власт користи шпијунски софтвер из Израела да надзире ко у систему безбедности гледа Н1 и Нову

Војни аналитичар Александар Радић изјавио је да српске власти користе шпијунски софтвер купљен у Израелу, како би надзирали ко од запослених у систему безбедности гледа телевизије Н1 и Нову.

Радић је у Новом дану Н1 изнео своја сазнања да софтвери које користе домаће структуре безбедности и структуре СНС за праћење стања, служе и за надзирање које медије прате запослени у систему безбедности.

"Рецимо, хоћемо конкретно - један посебан интерес је исказан од стране власти за то да ли, рецимо, припадници система безбедности гледају Н1 и Нову. И софтвер који омогућава да контролишете шта радите са неких адреса и установите да ли дотично лице које је предмет опсервације или чланови његове породице гледају ову емисију, стигао је из Израела", навео је Радић.

На питање како се у систему безбедности гледа на оне који прате Н1 и Нову, Радић је рекао да се на њих гледа као на "неподобне" људе.

"У тим структурама се на Н1 гледа као на једну форму непријатељске делатности и прикривеног страног обавештајног деловања", казао је он.

Гост Новог дана је подсетио и на прилог који је својевремено прављен за Н1, а у који је он, како је рекао, био дубоко укључен, и који је изазвао велике последице.

"ВБА је хтела да сазна где се налази један артефакт - реп хеликоптера који је пао 2015. године. Он се налази код мене. Њих јако занима где се то налази", истакао је Радић.

Додао је како је имао прилику да слуша разговор између младих припадника ВБА и мештана Јајинаца, где је тај прилог Н1 сниман.

"Један човек је оставио укључен телефон и хтео да чујем шта прича екипа која је дошла у име државе, и ти млади људи су држали лекцију мештанима о томе како треба да препознају шта је Н1, да је Н1 непријатељска, да је то шпијунска организација, и да они као фини људи не смеју да дозволе да им по Јајинцима вршља тамо нека Н1 са својом камером", навео је Радић.

Упозорио је како је у Србији створено "извитоперено друштво" где је непријатељска делатност мислити другачије од људи на власти и имати критички став према њима.

"И страни фактор који стално покушавају да припишу онима који их критикују, заправо приметимо само управо код њих. Приметимо људе који су страни држављани, а који окружују власти и који су ту и у функцији саветника, носилаца, рецимо, технолошког прогреса и подршке у коришћењу софистицираних софтверских алата за праћење и надзор држављана Србије", указао је Радић.

"Наоружање се купује ад хок са променом партнера према дневно-политичким потребама"

Радић је оценио и да се "овде праве политички експерименти" и да се у задњих десетак година, од када је почела модернизација Војске Србије, "наоружање купује ад хок, са променом партнера према дневно-политичким потребама", те да је то проблем.

Додао је да ако Србија жели, односно ако је у процес ка ЕУ у току, онда би било логично да ће сваки облик везивања бити за те земље.

Ако купујемо неко наоружање и војну опрему из неке земље, ми се политички и економски вежемо за њу

"Ми смо мала земља, са мало пара и великим потребама јер смо наследили застарелу опрему и јер живимо време кад постоји јасна потреба да се обнови војна моћ у што већем потенцијалу. Ако купујемо неко наоружање и војну опрему из неке земље, ми се политички и економски вежемо за њу", додао је.

Говорећи о писању БИРН-а да је Србија договорила производњу дронова на својој територији са израелским војним гигантом Елбит Сyстемс, Радић је рекао да је сјајно да се Војска Србије модернизује, али да је проблем политичка самовоља.

"Те емоције које се јављају између врха наше државе и страног фактора су необичне и невероватне, напросто се појаве једног јутра и од једном је нека земља препозната као најпогоднија. Једно време је била Русија, онда смо доживели 2019. године да се огромна руска застава вијорила изнад аеродрома Батајница. Колико знам Батајница је у Србији. Не може ниједна страна застава да има своју заставу већу него нашу у нашем војном објекту", рекао је.

Додао је да је постојала "неизмерна љубав према Русији широко рекламирана кроз медије", као и да је та љубав прошло време, а затим љубав према Француској персонализована у Макрону.

"Онолико колико је битан Елбит, колико је битан Талес са француске стране, то је компанија која представља посебан извор технологије и позитивних емоција Београда - све што треба да се купује, купује се од Талеса", рекао је.

Радић је рекао и да је Елбит постао сада најбитнији, а да је у случају писања БИРН-а, у питању фарбика са 51 одсто власништва Елбита.

"То је израелска фабрика, није српска. Она је на територији Србије. Елбит је фирма са којом Србија има јако дугу сарадњу (...) У једном тренутку, пре две године, Елбит је постао најбитнији партнер Србије, потписано је пуно уговора", рекао је.

Додао је да су послови са Израелом обострани, јер Израел и купује.

"У тренутку кад је највећи део европских земаља блокирао Израел и кад је неформално, али ефикасно уведено, од јуна прошле године, забрана извоза наоружања и војне опреме, Израел је добијао оно што треба цело време. У неким фабрика се дешавало да сви радници оду на одмор а да једна група остане која је потребна да се залепе пакетићи за Израел", рекао је.

(Н1)