Александар Боцан Харченко: Санкције НИС-у немају легитимитет, верујем да ће се пронаћи одрживо решење

 Садашње санкције уведене против Русије немају никакав легитимитет, изјавио је амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко.

Коментаришући у интервјуу за београдску "Политику" некадашње санкције према СР Југославији и данашње санкције које уводи Запад, руски амбасадор истиче да су "санкције Републици Српској и СР Југославији биле веома тешке и да су имале озбиљне последице по српски народ".

"Тада смо успели да сачувамо могућност да Русија, упркос ограничењима, на одређени начин помогне Србима. Те санкције су биле уведене од стране УН. Иако у суштини нису биле праведне, барем формално су изгледале легитимно. С друге стране, садашње санкције уведене против Русије једностране су и немају апсолутно никакав легитимитет. Ипак, верујем да ће се у питању НИС-а пронаћи одговарајуће и одрживо решење", рекао је руски амбасадор.

О Дејтону и БиХ: Русија доследно подржава целовитост БиХ, али у складу са њеним уставним поретком

Дејтонски мировни споразум био је почетак праксе да се потписани споразуми занемарују, а документи који су резултат мукотрпних преговора, користе тек као параван за спровођење политичких интереса, изјавио је амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко.

Он је навео да однос Запада према Дејтонском, Минском и Бриселском споразуму показује исти образац понашања - да се правила тумаче и примењују у складу са њиховим интересима.

"Када им одговара позивају се на међународно право, у супротном прилагођавају га сопственим политичким циљевима. Још нису извучене поуке из лоше имплементације Дејтона", рекао је Боцан-Харченко за београдску "Политику".

Указао је на то да самопроглашени високи представник у БиХ Кристијан Шмит и поједини међународни актери који га подржавају, отворено заступају само једну страну и тиме нарушавају равнотежу успостављену Дејтонским споразумом, чиме се БиХ фактички претвара у западни протекторат.

"Основни циљ таквог деловања је да земља остане у стању сталне политичке кризе како би спољни фактори задржали контролу над њеним унутрашњим процесима", сматра руски амбасадор.

Поручио је да Русија, као и остале земље гаранти Дејтонског мировног споразума, има обавезу да подржава и чува његов изворни облик. Навео је да је Руска Федерација тренутно обуставила учешће у раду Управног одбора Савета за спровођење мира у БиХ који данас, нажалост, више није уравнотежен.

"Високи представник нема легитимитет, а једина институција која може да утиче на спровођење Дејтона јесте Савет безбедности УН", рекао је Боцан- Харченко.

Он је нагласио да Русија доследно подржава целовитост БиХ, али у складу са њеним уставним поретком, уз очување права три конститутивна народа и два ентитета, као и надлежности које им припадају по Дејтону.

"То је једини оквир у којем БиХ може стабилно да функционише", истакао је Боцан-Харченко.

Посебне везе Србије и Српске

На питање да ли се подршка Србима у БиХ може посматрати и као одбрана основних начела међународног права и мировне дипломатије, руски амбасадор је рекао да нема смисла ускраћивати српском народу право на природне и историјске везе.

"Србија и Република Српска имају право на специјалне паралелне односе, што је и Дејтонским споразумом предвиђено. За нас је та веза између Београда и Бањалуке била и остала изузетно важна. То је нешто што се не може оспорити, ни одузети. Због тежњи Запада да се та веза ослаби или ограничи, било је посебно важно да она буде заштићена међународним уговором", нагласио је Боцан-Харченко.

Према његовим речима, управо зато Русија и данас остаје доследна у ставу да је поштовање Дејтона и принципа међународног права кључ очувања мира и равнотеже у БиХ.

Говорећи о перспективи Дејтонског мировног споразума, он је изразио наду да неће доћи до опасних заоштравања и дестабилизације.

"Дејтон остаје оквир мира, али без спремности свих страна на дијалог тешко је очекивати његово пуно остварење", закључио је Боцан-Харченко.

Говорећи о потписивању Дејтонског споразума Боцан-Харченко је истакао да је каснији "развој догађаја потврдио да САД и ЕУ нису имале на уму успостављање трајног мира, већ су тежиле политичкој контроли и јачању своје улоге на Балкану".

"Та жеља за контролом, уосталом, била је један од узрока распада бивше СФРЈ, јер је много лакше контролисати више мањих земаља него једну велику и политички, војно и економски јаку, каква је Југославија била. За њих је БиХ и тада била део ширег политичког пројекта, а Косово је и тада, већ било у њиховим плановима. Већ током преговора било је наговештаја да је "Косово на дневном реду", Дејтонски споразум за њих је био само једно затворено поглавље, са идејом да ће се у фази имплементације постићи оно што, због присуства Русије, нису могли да уграде у сам споразум. То 'надокнађивање' почело је убрзо након потписивања. Управо на тој линији касније се развијала политика која је 2008. године кулминирала једностраним проглашењем независности Косова", рекао је руски амбасадор.

О састанку Путина и Трампа у Будимпешти

Говорећи о одлагању састанка руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа у Будимпешти, руски амбасадор наводи да идеја о том састанку и даље постоји у ширем смислу.

"Руска страна, међутим, захтева пажљиво припремање таквог састанка, да не буде само протоколарни догађај, већ да донесе опипљиве резултате. Зато се инсистира на томе да се пре самита прецизно дефинишу теме и оно што је већ договорено на основу разумевања постигнутог током сусрета на Аљасци", рекао је Боцан-Харченко.

На питање како тумачи актуелне позиве Запада на примирје у Украјини, амбасадор Руске Федерације истиче да је циљ таквих западних иницијатива да се "украјинска војска одмори, прегрупише и додатно наоружа".

"Данашња ситуација само потврђује однос Запада према међународним споразумима. Русија је, међутим, доследна у ставу да се мора поштовати све што је договорено", навео је Боцан-Харченко.

О КиМ и Резолуцији 1244 СБ УН

Он је рекао да се питање КиМ може решавати искључиво у оквиру мултиполарног света на основу међународног права, уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН.

"Дијалог под окриљем Брисела не може донети суштинско решење, јер већина земаља ЕУ признаје КиМ као независну државу. Могућа је одређена нормализација односа, али не и коначно решење док год Приштина условљава разговоре признавањем независности. Зато је потребно постављање реда мулитполарности и вишестраног приступа, који подразумева дијалог без доминације, међусобно поштовање, као и економски и социјални развој", рекао је руски амбасадор.

(РТ)